Oženio sam se protiv volje mojih roditelja, da budem precizniji, protiv moje majke. Govorila mi je da je moja supruga najveća greška i da će me kad tak skupo koštati. U braku smo skoro 5 godina i ja se mojoj suprugi divim kako je ona još uvijek samnom. Svakodnevno trpi svakojake uvrede od moje majke, i ono što ona izdrži je za mene čini superženom, doslovno. Nikada joj nije uputila niti jednu ružnu riječ.

Kad smo prošle godine dobili kćerkicu, stvari su postale samo još gore. Naime moja je majka bila ubjeđena da sam ja sterila i da ne mogu imati djece, te da kćerka koju imam nije moja. Da budem iskren od tolikog ponavljanja, jedan dio mene je počeo da sumnja u to. U petak sam se ranije vratio sa posla, i kada sam ušao u kuću vidi sam suprugu kako plače u dnevnoj sobi, a na tijelu su joj bile ogrebotine. Nisam znao šta se desilo, a ona od jecanja nije mogla da izgovori. Međutim kada se malo smirila, rekla mi je da ju je napala moja majka, i da je pretukla.

Sav u bijesu sam se popeo na sprat i kada sam mamu upitao zašto je to napravila, rekla mi je da ju je neko morao naučiti pameti. Rekla je da je vidjela suprugu da se dopisuje sa nekim i da je zbog toga izudarala. Više nisam mogao da izdržim. Spakovali smo osnovne stvari i napustili smo kuću. Sve sam ostavio iza sebe, ali nisam mogao više da živim u takvom toksičnom okruženju.

Preporučeno
Loading..