Živim u Hrvatskoj, ali svako malo radi posla moram da putujem nekad u Valjevo nekad u Čačak. Naučio sam više gdje koje kuća stoji i ko će biti ispred nje, koliko sam puta prošao istim putem. Međutim jednog dana prolazim kroz jedno selo i ispred jedne kuće stoji natpis da se prodaje sir. Uhvatilo mi je pažnju jer ga nisam prije viđao, pa tako odlučim da svratim u dvorište kuće.

Stanem tu, kad ono izađoše stariji čivjek i žena, pitaju me šta trebam. Rekoh im da mi daju 2 kilograma sira i onako usput se popitamo kako je, kako ide život, je li naporno na selu. Nekako kroz priču spomenem im da sam iz Slavonije, i tada kada su čuli to, spakovaše mi još jednu kilo. Međutim nisu htjeli uzeti ni eura za nju, kažu poklon od njih. Dodali su da se nadaju da ću sljedeći put kada budem prolazio ovdje donijeti malo slavonskog kulena, pa tako ja malo kulena i vina, oni malo sira i rakije i eto ti fešte.

Naredni put sam odlučio da im pokažem kakvi smo mi Hrvati. Nazvao sam sve svoje prijatelje i rekao im da mi pošalju domaćeg dalmatinskog pršuta i vina, pa sam im ponio na poklon. Ne mogu vam opisati koliko mi je drago da sam ih upoznao, i koliko su me zapravo pozitivno iznenadili. Toliko mi je drago da nakon svega još uvijek postoje normalni ljudi koji žele mir u suživot sa drugima, a ne samo da se priča o nekim teorijama zavjera.

Preporučeno
Loading..