Uvijek sam bila dobra i brižna supruga. Nježna, bez ikakvih poroka i loših navika. Vodim računa o sebi i nikada se nisam zapustila. Imam troje djece: dva sina i kćerku. Najmlađeg sina sam rodila u 37 godini, sa velikom razlikom u odnosu na stariju djecu. Međutim to mi nikada nije bio problem. Radila sam čitavog života, ali nekako sam malo trošila na sebe a više na njih troje. Sve sam radila samo da njima bude udobno i dobro.

Nigdje nisam išla, a toliko sam toga htjela da proputujem, da vidim, da obiđem, jer sam prije bego što ću se udati, uvijek to radila sa svojim društvom. Moj suprug po svim mogužim standardima uopšte nije loš čovjek. Ne pije, ne puši i sve je generalno u vezi njega bilo u redu. Međutim kada sam ja napunila 55 godina, djecu su sad već bila iole samostalna i shvatila sam da više ne želim da živim na taj način i da više nema potrebe za tim. Moj suprug ima hobi, a to je lov. Ima tri čistokrvna goniča, mnogo različitog oružja, svu opremu, toki – voki, ali recimo meni nikada nije dozvolio čak ni da imam mačku kod kuće, jer ih on ne voli.

Postoji toliko mnogo stvari koje on ne voli a koje ja volim. I meni je sve to onemogućeno, jer njemu smeta. Mislim da to nije fer i da se trebamo popričati oko toga. Ovo ovako stvarno više ne ide i neću da trpim njegovo ugnjetavnaje više.

Preporučeno