Vijest o iznenadnoj hospitalizaciji Žike Jakšića, dugogodišnjeg autora i voditelja popularne emisije “Nikad nije kasno”, izazvala je duboku zabrinutost među njegovim brojnim gledaocima i kolegama.
Žika je bio poznat po svom karizmatičnom nastupu, toplom odnosu prema učesnicima i publici, te vedrom duhu koji je unosio u svaku emisiju. Ipak, ovaj put se našao u ulozi pacijenta, suočen s ozbiljnim zdravstvenim problemima, daleko od svetla reflektora.
- Prema dostupnim informacijama iz srpskih medija, Jakšić je hitno prebačen u bolnicu zbog problema sa krvnim sudovima. Iako je ta vest izazvala veliku zabrinutost, izvori bliski porodici i ljekarskom timu ističu da je njegovo stanje trenutno stabilno i da se nalazi pod stalnim nadzorom stručnjaka. Odluka je bila da ostane na hospitalizaciji kako bi se sprečile moguće komplikacije i pružila adekvatna nega.
Prijatelji i saradnici, koji su godinama radili i delili televizijsku scenu sa Žikom, iskazali su veliku zabrinutost, ali i nadu u njegov brz oporavak. On za mnoge nije samo voditelj već i simbol ljudskosti, neko ko je svojim radom na malim ekranima vraćao dostojanstvo starijim generacijama i pružao im priliku da zasijaju, uprkos zaboravu društva. Njegova emisija nije bila samo zabava, već i mesto gde su se ljudi osećali vredno i prihvaćeno.
Ovo nije prvi put da se Žika suočava sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima. Pre dve godine bio je hospitalizovan zbog upale slepog creva, što je tada delovalo kao rutinska situacija, ali je komplikovana bolest mogla imati teže posledice da nije bilo pravovremene intervencije. Tada je njegovo stanje srećom stabilizovano, a zahvaljujući brzoj reakciji lekara i njegovoj snazi, usledio je oporavak.
U trenutku kada se dogodila ova nova zdravstvena kriza, njegova porodica je zatražila privatnost, ističući zahvalnost za svu podršku koju su dobili. Njegov stariji sin Andrija, iz prvog braka sa Snežanom Jakšić, nalazi se uz oca, dok je mlađi sin Dušan, koga ima sa suprugom Dajanom Paunović, u redovnom kontaktu sa njim. Porodica je važan stub u ovom izazovnom periodu i predstavlja osnovu podrške i snage za Žiku.
- Iako su Jakšićevi brakovi završeni, odnosi s bivšim suprugama ostali su korektni i puni poštovanja. Posebno je istaknuta njegova komunikacija s Dajanom Paunović, koja je takođe poznata u medijskim krugovima, i s kojom deli brigu o zajedničkom sinu. Ovaj odnos odražava zrelost i posvećenost da, uprkos razlazima, ostanu povezani radi porodice.
Gledaoci i dalje pamte emotivne momente koje je Žika stvarao u emisiji “Nikad nije kasno”. Njegova sposobnost da pronađe iskrenost, toplinu i ljudskost čak i u najtišim i povučenim kandidatima učinila je ovu emisiju posebnom i dirljivom. Zato je vest o njegovom zdravlju pogodila mnoge – jer on nije samo voditelj, već i prijatelj, podrška i glas onih kojima je malo ko davao šansu.
Produkcija emisije trenutno je u stanju tišine, dok se svi nadaju njegovom brzom oporavku. Ekipa je spremna da pauzira emisiju ako je to potrebno, kako bi Jakšić imao dovoljno vremena za potpunu rehabilitaciju. Svako odlaganje rada se smatra prihvatljivim, jer je najvažnije njegovo zdravlje i dobrobit.
U međuvremenu, na društvenim mrežama preplavljuju se poruke podrške i ohrabrenja. Komentari poput “Drži se, Žiko!”, “Tvoja energija nam nedostaje!” i “Ti si pravi borac!” pokazuju koliko ga publika voli i koliko je ostavio dubok trag. Takva podrška nije plod slučajnosti, već godina posvećenosti, poštenja i istinskog rada na humanosti.
Možda je upravo sada trenutak da se on odmori, da dozvoli drugima da brinu o njemu onoliko koliko je on godinama brinuo o drugima. Njegova energija, zarazni osmeh i prirodna neposrednost zaslužuju da se vrate, ali samo kada on bude spreman i kada njegovo zdravlje to dozvoli.
U vremenu kada mnogi sadržaji na televiziji gube na autentičnosti, Žika Jakšić ostaje primer kako se televizija može koristiti kao sredstvo za dobro i za vraćanje vere u ljude i njihove priče. Njegova odsutnost boli ne samo zbog njegovog mesta na ekranu, već i zbog gubitka duha koji je ulivao nadu i veru u druge šanse.
Dok je sada u bolničkoj sobi, daleko od kamera i buke, verovatno razmišlja o svom životu i svemu što je postigao. Možda prvi put sebi dozvoljava da ne bude snažan, da prizna svoje slabosti i da se prepusti oporavku. A upravo je to, na kraju krajeva, najhrabrija stvar koju čovek može da učini
