Sutra za pravoslavnu srpsku crkvu veliki je praznik.Ovaj praznik zauzima posebno mjesto u srpskom kalendaru.Mi vam donosimo šta sve nije podobno raditi na ovaj praznik.
Sveti Prokopije spada među svetitelje koje narod posebno poštuje, a njegov dan, 21. jul, ima važno mesto u srpskom duhovnom kalendaru. Tog dana se širom Srbije okupljaju vernici u molitvi i tišini, jer se praznik smatra jednim od zaprešnih dana, kada se prekidaju svi teži poslovi i vreme posvećuje duhovnosti. Ljudi veruju da bi rad ili fizički napor mogli narušiti mir svetitelja, pa se praznik dočekuje sa smirenošću i verom.
- U mnogim krajevima Srbije ovaj dan se posebno obeležava radi zdravlja dece. Vernici se uzdržavaju od svakodnevnih aktivnosti koje se smatraju rizičnim, kao što je kupanje u rekama i potocima, jer postoji verovanje da tekuće vode na ovaj dan mogu doneti nesreću, posebno najmlađima i starijima. Iako se čini neobično, ovakva predanja su duboko ukorenjena u narodnom shvatanju svetiteljske moći i zaštite.
Oni koji se bave teškim poslovima, kao što su rudari, kamenoresci i bunardžije, vekovima su Svetog Prokopija poštovali kao svog zaštitnika. Njegov dan su slavili kao praznik svojih zanata, tražeći njegovu zaštitu u opasnim radnim uslovima. U rudarskim mestima praznik je obeležavan posebno svečano – uz molitvu, okupljanje porodica i paljenje sveća, jer se verovalo da svetac čuva one koji se bave zemljom i kamenom.
Rođen u Jerusalimu, svetitelj je nosio ime Neanije. Bio je vojnik u rimskoj vojsci za vreme cara Dioklecijana, poznatog po nemilosrdnom progonu hrišćana. Tokom jednog vojnog pohoda, Neanije je doživeo nebesko ukazanje Hrista, koji mu se javio kroz svetli krst na nebu. Ovaj trenutak ga je trajno preobrazio – odbacio je svoj dotadašnji život, prihvatio hrišćanstvo i krstio se pod imenom Prokopije.
Zahvaljujući svojoj veri, koju nije skrivao, došao je u sukob s rimskim vlastima. Iako je znao da će zbog toga platiti životom, hrabro je ispovedio Hrista. Zbog svoje postojanosti i vere, mučenički je stradao 303. godine, ostavivši snažan pečat u hrišćanskoj tradiciji. Njegova smrt danas simbolizuje duhovnu čvrstinu, spremnost na žrtvu i veru u istinu, pa je postao uzor mnogima koji traže snagu u teškim vremenima.
- Interesantno je da poštovanje prema Svetom Prokopiju prevazilazi verske granice. U pojedinim mestima ga poštuju i muslimani, što govori o dubokom korenu koji ovaj praznik ima u narodnoj svesti. Takođe, postoje porodice koje Prokopija slave kao krsnu slavu, iako su retke. U tim domovima se tog dana svečano okuplja porodica, sprema bogata trpeza i u tišini se slavi svetitelj koji štiti dom i porod.
Jedan od običaja koji se i danas poštuje jeste izbegavanje bilo kakvog kopanja, uključujući i sahrane. Vernici veruju da bi narušavanje zemlje na ovaj dan moglo doneti nesreću. Zbog toga se i najosnovniji radovi u polju odlažu, a praznik se provodi u molitvi, tišini i paljenju sveća. U mnogim domovima se svetitelju pale sveće čak i kada nije krsna slava, naročito ako u kući ima bolesne dece ili starijih kojima je potrebna nebeska pomoć.
Takođe se izbegava psovanje, vređanje i svađa, jer se veruje da svetitelj ne podnosi ružnu reč. Mnogi tog dana poste, iako post nije obavezan, kao izraz lične posvećenosti i poštovanja. Često se ikona svetitelja celiva sa molitvama za zdravlje, zaštitu i blagostanje.
Praznik Svetog Prokopija nosi snažnu poruku – poziva na mir, veru i porodično zajedništvo. U svetu koji se ubrzano menja, ovakvi dani predstavljaju duhovne stubove koji podsećaju na ono što ne prolazi: ljubav, čestitost i vera u Božiju pravdu. Sveti Prokopije ostaje upamćen kao svetac koji spaja, štiti i nadahnjuje – i to ne samo hrišćane, već sve one koji u srcu nose dobrotu i veru u nešto uzvišeno
