U današnjem članku vam pišemo na temu kako nas ponašanje i komunikacija mogu otkriti o intelektualnim sposobnostima drugih. Inteligencija nije samo u obrazovanju, prihodima ili broju pročitanih knjiga.
Ona se ogleda u fleksibilnosti misli, sposobnosti preispitivanja i prepoznavanja vlastitih grešaka. Ovaj tekst istražuje četiri ponašanja koja često ukazuju na to da intelekt nije na visokom nivou, bez obzira na spoljašnje okolnosti.
- Jedno od najizraženijih obeležja osobe sa niskim intelektom je tvrdoglavost. Takav čovek neće promeniti svoje mišljenje ni kada mu stvarnost “vrišti u lice”. Ovaj tip osobe doživljava promenu mišljenja kao lični poraz i teško mu je da prihvati činjenice koje se ne poklapaju s njegovim uvreženim stavovima. Kao rezultat toga, razgovor s njim često postaje poput rasprave sa zidom. Pametan čovek, s druge strane, spreman je da preispita svoja verovanja i, ukoliko su činjenice nove ili relevantne, da menja svoje mišljenje. Kao što je Džon Mejnard Kejns rekao: „Kada se činjenice promene, ja menjam mišljenje. Šta vi radite, gospodine?“ Osoba koja odbija da prizna promene, uprkos činjenicama, pokazuje rigidnost, a ne intelektualnu zrelost.
Drugi znak niskog intelekta je nesposobnost argumentovanja vlastitog stava. Ponekad ćete primetiti da osoba u razgovoru koristi samo fraze koje je čula ili pročitala negde, bez sposobnosti da iznese vlastite razloge. Kada pitate za obrazloženje, odgovor može biti agresivan ili izbegavajući. Takvi ljudi često koriste fraze poput „Svi tako misle“ ili „Ti ništa ne razumeš“, bez konkretnih argumenata. Oni imaju više samopouzdanja nego znanja, što je, kako je Erik Marija Remark rekao, „glupost“. Ako ne možete objasniti zašto verujete u nešto, verovatno se nalazite na pogrešnoj strani.
Treći znak je manipulacija izuzecima kako bi se izbegla priznanja očiglednog. Takvi ljudi često koriste pojedinačne primere kao izuzetke kako bi osporili generalna pravila i izbegli odgovornost. Na primer, kada se govori o značaju obrazovanja, oni će se setiti jednog milijunaša sa osnovnom školom, pokušavajući da potkrijepite tvrdnju koja se ne uklapa u njihov pogled na svet. To je pokušaj da se skrene pažnja sa šire slike i izbegne suočavanje sa sopstvenim manama ili greškama.
- Poslednji znak je ismevanje onog što ne razumeju. Ljudi sa niskim intelektom često koriste smeh kao odbrambeni mehanizam kako bi umanjili ono što im nije poznato. Umesto da pokažu interesovanje i postave pitanje, oni počinju da se smeju, omalovažavajući tuđe ideje i vrednosti. Ovaj smeh je često maska za nesigurnost, jer se plaše da bi neko mogao biti pametniji od njih. Inteligentan čovek bi se, s druge strane, zainteresovao i postavio dodatna pitanja kako bi razjasnio nesporazum. Ismevanje je, u ovom slučaju, znak nesigurnosti i straha, ne intelektualne snage.
Na kraju, sve ovo nas vodi do zaključka da istinska inteligencija nije samo u onome što znamo, već u tome kako reagujemo na nove informacije, koliko smo spremni da priznajemo greške, kako postavljamo pitanja i koliko poštovanja imamo prema idejama drugih. Inteligencija nije samo u citatima i argumentima, već u sposobnosti da budemo prisutni, da slušamo i da zaista razmišljamo. Glupost je lako uočiti – ona je u svom temelju pusta, bez suštine i stvarne vrednosti
