Vitamin D je ključna supstanca koja ima značajnu ulogu u održavanju zdravlja, ali nije moguće da ga telu obezbedimo samo kroz ishranu. Naime, vitamin D se ne može uneti u dovoljnoj količini putem hrane, niti su prerađeni proizvodi dovoljni da zadovolje naše potrebe za njim.
Ovaj vitamin, iako klasifikovan kao vitamin, zapravo je steroidni hormon koji se u organizmu proizvodi kao rezultat reakcije pod uticajem ultraljubičastog (UV) zračenja. Na taj način, sunčeva svetlost je ključni faktor koji omogućava organizmu da stvori potrebnu količinu vitamina D.
Ko je sve ugrožen nedostatkom vitamina D?
Iako se pre nekoliko decenija malo pažnje posvećivalo nedostatku vitamina D, danas je jasno da ovaj problem ima globalne razmere. Razvoj tehnologije omogućio je brže i preciznije merenje nivoa vitamina D u krvi, zbog čega je postalo očigledno da je deficit ovog vitamina ozbiljan problem. Prema istraživanjima, više od 30% stanovništva širom sveta pati od nedostatka vitamina D, a mnoge procene pokazuju da su ovi brojevi čak potcenjeni, jer se u obzir uzima minimalni nivo vitamina, koji nije dovoljan za potpuno zdravlje.
Koje grupe ljudi su najviše ugrožene?
Ovaj problem pogađa 50% svetske populacije. Posebno su u opasnosti ljudi sa tamnijom kožom, jer im je potrebno mnogo više UV svetlosti da bi proizveli istu količinu vitamina D kao ljudi sa svetlijom kožom. Takođe, osobe koje provode većinu vremena u zatvorenom prostoru ili intenzivno koriste kremu za sunčanje, koja blokira proizvodnju vitamina D, takođe su u većem riziku.
Stariji ljudi su takođe skloni deficitu ovog vitamina, jer sa godinama opada sposobnost kože da proizvodi vitamin D pod uticajem sunčeve svetlosti, a bubrezi postaju manje efikasni u njegovom pretvaranju u aktivni oblik. Posle 70. godine života, proizvodnja vitamina D opada za čak 30%, a stariji ljudi takođe ređe izlaze napolje, što doprinosi ovom problemu.
Znakovi nedostatka vitamina D
Postoje određeni simptomi koji mogu ukazivati na to da vam nedostaje ovaj vitamin, iako je najtačniji način da se otkrije deficit analiza krvi. Ipak, pažljivim posmatranjem svog stanja možete primetiti sledeće znakove nedostatka vitamina D:
-
Tamna koža: Tamnoputi ljudi imaju znatno veće šanse da pate od deficita vitamina D, jer im je potrebno 10 puta više UV svetlosti da bi proizveli istu količinu vitamina D kao osobe sa svetlom kožom.
-
Sklonost depresiji i promenama raspoloženja: Nedostatak vitamina D povezan je sa smanjenjem nivoa serotonina, hormona “dobrog osećaja”. Osobe sa smanjenim nivoom vitamina D imaju veći rizik od depresije, a istraživanja su pokazala da starije osobe sklone depresiji imaju smanjen nivo vitamina D 11 puta češće nego zdravi ljudi.
-
Starost preko 50 godina: Osobe starije od 50 godina proizvode manje vitamina D čak i kada su izložene UV svetlosti. Takođe, bubrezi postaju manje efikasni u pretvaranju vitamina D u njegov aktivni oblik, što dovodi do smanjene apsorpcije.
-
Prekomerna telesna masa ili značajna mišićna masa: Budući da je vitamin D rastvorljiv u mastima, masne naslage akumuliraju ovu supstancu, što znači da ljudi sa viškom telesne mase ili velikom mišićnom masom mogu imati povećanu potrošnju vitamina D, što ih čini sklonijim njegovom deficitu.
-
Bolovi u kostima i zglobovima: Nedostatak vitamina D može izazvati bolove u kostima zbog smanjene apsorpcije kalcijuma, što uzrokuje osteomalaciju, bolest koja omekšava kosti i izaziva bolove.
-
Znojenje kože glave: Ovo je čest simptom nedostatka vitamina D, posebno kod novorođenčadi, kada se ovaj nedostatak manifestuje povećanom neuromuskularnom ekscitabilnošću.
-
Crevne bolesti: Osobe sa gastrointestinalnim bolestima, kao što su bolest celijakija ili Kronova bolest, mogu imati smanjenu sposobnost apsorpcije vitamina D, jer ove bolesti utiču na sposobnost varenja masti, što smanjuje apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima.
Koje bolesti sprečava vitamin D?
Vitamin D je ključan za prevenciju mnogih ozbiljnih bolesti. Neke od bolesti i stanja koja ovaj vitamin pomaže u prevenciji uključuju:
-
Kardiovaskularne bolesti: Vitamin D pomaže u smanjenju hipertenzije i ateroskleroze, jača krvne sudove i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Nedostatak vitamina D može udvostručiti rizik od srčanog udara, a šanse za uspešno lečenje u takvim slučajevima su znatno smanjene.
-
Bolesti povezane sa smanjenim imunitetom: Vitamin D je snažan imunomodulator, što znači da igra ključnu ulogu u prevenciji autoimunih bolesti poput multiple skleroze i inflamatornih bolesti creva.
-
Virusne i zarazne bolesti: Istraživanja pokazuju da redovan unos vitamina D tokom hladnih meseci smanjuje rizik od obolevanja od virusnih i zaraznih bolesti za čak 40%.
-
Genski i metabolički poremećaji: Studije pokazuju da redovan unos vitamina D poboljšava funkciju gotovo 300 gena koji regulišu metabolizam, imunitet i mnoge druge procese u organizmu.
Vitamin D je, dakle, od ključnog značaja za održavanje opšteg zdravlja. Nedostatak ovog vitamina može imati ozbiljan uticaj na zdravlje i dovesti do razvoja brojnih bolesti, zbog čega je važno pratiti nivo vitamina D u organizmu i preduzeti odgovarajuće korake kako bi se održao optimalan nivo ove supstance
