U današnjem članku vam pišemo na temu praznika Svetog apostola Filipa, dana kada se vernici okupljaju i prisećaju njegovog života i mučeništva. Ovaj dan je u narodu poznat i kao poklade pred veliki božićni post, pa se zato veže i za mnoge zanimljive običaje i verovanja. To je trenutak kada se prošlost i vera susreću sa radošću i porodičnim okupljanjem.
Filip je bio jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i dolazio je iz Vitsaide, mesta na obali Galilejskog jezera. Ceo njegov život bio je posvećen propovedanju Jevanđelja, a put ga je odveo u Aziju i Grčku. Naravno, to nije prošlo bez otpora. Jevreji su želeli da ga ubiju, ali su čuda koja se dogodila svedočila o božanskoj sili koja ga je čuvala. Priča kaže da je arhijerej, koji je hteo da ga smakne, iznenada oslepeo i potamnio, što je narod video kao znak upozorenja.
Nažalost, Filip nije izbegao mučeničku smrt. U 86. godini bio je razapet zajedno sa apostolom Vartolomejem. Ljudi su pokušali da ih spasu, ali uspeli su da oslobode samo Vartolomeja, dok je Filip izgubio život. Njegove mošti kasnije su prenete u Rim, gde se i danas čuvaju i poštuju.
U narodu je ovaj praznik važan i zbog toga što označava početak božićnog posta. Zato se naziva i Filipovim postom. Pre nego što nastupi 40 dana uzdržavanja, vernici obeležavaju poklade. To je vreme gozbi, veselja i oproštaja. Poklade su poseban trenutak kada se porodice okupljaju, priprema se bogata večera i svako ima priliku da bude deo zajedništva.
- Stari običaji kažu da su poklade dan praštanja i radosti. Zato se u pojedinim krajevima priređuju povorke maskiranih igrača. Oni, uz pesmu, buku i razne trikove, prolaze kroz naselja i rasteruju zle sile. Ljudi su verovali da baš tada veštice i zla bića imaju jaču moć, pa je buka bila način da ih se otera. Na taj način narod je štitio svoj dom i pokazivao snagu zajedništva.
Osim veselih povorki, postoje i brojni drugi običaji vezani za ovaj dan. Negde se posle večere u kući zavezuju verige, u znak zaštite doma i porodice. Kore od jaja bacaju se u vatru, kao simbol sagorevanja zla. Belom luku se pridavao poseban značaj – tabani su se trljali njime kako bi se odbile bolesti i loše sile. Čak su i deci pred spavanje oblačili prevrnute pidžame i majice, jer se verovalo da ih to štiti od noćnih mora.
Jedan zanimljiv deo tradicije bio je i izgovaranje posebnih reči dok se tabani mažu belim lukom: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.” Ove reči su, zajedno sa običajem, imale ulogu molitve i zaštite. One pokazuju kako su narodna verovanja i religija bili povezani i kako je vera prožimala svakodnevni život.
Iako se na prvi pogled može učiniti da su to samo stari rituali, oni imaju svoje značenje i danas. Poklade nas podsećaju na važnost praštanja i radosti, dok Filipov post uvodi vernike u vreme introspektive i pripreme za Božić. U toj ravnoteži veselja i odricanja krije se suština praznika.
- Zanimljivo je kako ovaj dan objedinjuje dve dimenzije: s jedne strane podseća na život i stradanje Svetog Filipa, a s druge strane otvara vrata narodnim običajima koji su vekovima oblikovali našu kulturu. To je spoj vere i tradicije, lične pobožnosti i zajedničkog slavlja. Obeležavanje ovakvih praznika čuva identitet i sećanje, ali i gradi most između prošlosti i sadašnjosti.
U vremenu kada se sve menja brže nego ikada, ovakvi dani nas vraćaju korenima. Podsećaju nas da svet nije samo trka za obavezama, već i potreba da zastanemo, okupimo se sa porodicom i prijateljima i pronađemo ravnotežu. Sveti Filip je svojim životom pokazao snagu vere, a običaji pokazuju snagu zajedništva. Upravo u toj kombinaciji leži poruka koja je jednako snažna i danas kao i pre vekova.
Zato obeležavanje Svetog Filipa i poklada pred Božićni post nije samo tradicija, već i prilika da se setimo ko smo i šta nas čini posebnim. To je trenutak kada se radost i praštanje stapaju sa verom i nadom, a porodica postaje centar svega. I baš zato, iako je ovaj praznik duboko ukorenjen u prošlosti, on i danas ima moć da nas podseti na ono najvažnije – ljubav, veru i zajedništvo
