U nastavku našeg današnjega članka,. malo ćemo da govorimo o drebvnim običajima kod Pravoslavnih porodica. Naime, kao što i sami možete da zaključite, govorimo o tome, kako se ponašati i šta raditi kada pokojnik premine u kući…
Postoji mnoštvo narodnih običaja i verovanja koja se praktikuju kada neko umre, a svaki običaj nosi duboko ukorenjeno značenje i simboliku. Jedan od najvažnijih i najpoznatijih običaja je nošenje crne odeće, koja simbolizuje žalost i poštovanje prema preminuloj osobi. Iako je nekada bilo obavezno da crna odeća traje tokom celokupnog perioda žalosti, danas se to obavezno praktikuje najviše 40 dana, a po želji, može se nositi i do pola godine, pa čak i godinu dana.
Važno je napomenuti da, bez obzira na to kada se desio smrtni slučaj u porodici, krsna slava se mora slaviti uobičajeno, onako kako se slavi svake godine. Doduše, kaže se da je upravo u takvim okolnostima potrebno slaviti slavu, jer kroz molitve tražimo pokoj duša naših umrlih srodnika, što čini slavu još važnijom. Ipak, u periodu od godinu dana nakon smrti pokojnika, nije preporučljivo organizovati veselje u domu – kao što su svadbe, žurke, igranke i slično. Običaji se razlikuju u zavisnosti od regiona, pa je uvek dobro posavetovati se sa sveštenikom kako bi se pridržavali pravilnih običaja i tradicija.
Po hrišćanskom učenju, smrt se smatra “kaznom za greh”, kaznom koja je nastala usled Adamovog greha prema Bogu. Prema Božjem prvobitnom planu, prelazak čoveka iz zemaljskog života u večnost trebao je biti bezbolan, poput preobražaja duše i tela, sličan procesu u kojem leptir izlazi iz ličinke, leti ka nebu, simbolizujući duhovnu slobodu.
Narodni običaji vezani za smrt bliske osobe veoma su bogati i raznoliki, a svaka regija u Srbiji ima svoje specifične tradicije i rituale. U prošlosti je smrt najčešće zadesila ljude u njihovim domovima, pa su i nastala mnogobrojna verovanja vezana za smrt i pogreb. Na primer, u nekim mestima je običaj da svi članovi porodice budu budni kada dođe do smrti, jer se veruje da je smrt stanje nalik snu, i postoji strah da bi se pokojnik mogao sresti sa osobom koja spava, što bi dovelo do toga da ta osoba takođe umre.
Jedno od zanimljivih verovanja je da, ako preminuli umre sa otvorenim očima, osoba koja ga prva ugleda može umreti ubrzo nakon njega. U nekim delovima Srbije veruje se da, ako pokojnik nosi šibice u džepu u trenutku smrti, može se “povampiriti”, zbog čega je običaj ubosti preminulog iglom kako bi se sprečio povratak u obliku vampira.
Posle smrti, u mnogim krajevima, odmah se prekrivaju ogledala u kući, jer se veruje da duh pokojnika može ući u ogledalo i ostati među živima. U okolini Valjeva, kako bi se sprečila ova pojava, otvaraju se prozori i vrata, a sav nameštaj i posuđe okreću se naopako.
Verovanja ne prestaju ni nakon pogreba. Voda u kojoj se pokojnik kupa smatra nečistom, a ona koja se prospe pred tuđom kućom može izazvati nesreću. Slična verovanja povezana su i sa životinjama i biljkama – mrtvo telo se ne sme nositi kroz polja ili stada, jer bi to moglo naneti štetu prirodi. S druge strane, veruje se da su neki obredi, poput iznošenja bolesne dece pred pogrebnu povorku, čin izlečenja, jer bolest prelazi na pokojnika.
U mnogim ruralnim krajevima veruje se da rođaci koji su rođeni u istom mesecu imaju istu sudbinu, pa se organizuje posebna vrsta “otkupa” da bi se izbegla smrt drugog člana porodice. Takođe, u okolini Zaječara, rodbina i prijatelji gađaju grob komadima zemlje, a veruje se da onaj koji pogodi “neće biti sledeći”.
Zanimljiv ritual je i vraćanje kući sa pogreba. Veruje se da se na groblju ne treba vraćati istim putem, kako bi duša pokojnika našla svoj put ka domu. U mnogim delovima Srbije, žene iz najuže porodice prave lutku u obliku preminulog, koju peru i oblače, a ova tradicija traje nekoliko godina, zavisno od toga da li je u pitanju muškarac ili žena.
Običaji vezani za parastose takođe imaju posebnu simboliku. U vlaškom kraju postoji običaj da se na sofi ne ustaje dok najstarija osoba za stolom ne završi sa ručkom, jer se time štite mlađi od prerane smrti.
