U nastavku našeg današnjega vikend članka, govorićemo o tome, kako stres utiče na naš organizam. Slijedi jako zanimljiv tekst o svemu tome, iz stručnoga ugla…
Oksidativni stres je stanje u organizmu koje nastaje kada dođe do neravnoteže između stvaranja slobodnih radikala i sposobnosti organizma da ih neutralizuje putem svojih prirodnih antioksidativnih mehanizama. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji imaju nesparen elektron, zbog čega postaju vrlo reaktivni i mogu oštetiti ćelije, proteine, lipide i DNK. Ova šteta može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, dijabetes, neurodegenerativne bolesti, rak, pa čak i ubrzati proces starenja. Oksidativni stres ima ključnu ulogu u razvoju različitih bolesti, zbog čega je važno razumeti njegov uticaj na telo i načine kako se nositi sa njim.
Prof. dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta, detaljno se bavio temom oksidativnog stresa i objasnio kako on utiče na naše zdravlje. Dr Čubrilo naglašava da oksidativni stres leži u osnovi svih bolesti. Naime, oksidacija, koja se često opisuje kao “rđanje” organizma, uzrokuje upalu koja je u početku nevidljiva, ali njen efekat je sveprisutno prisutan u telu. Upala koja nastaje usled oksidativnog stresa može postepeno oštetiti organe, tkiva i ćelije. Čak iako na površini ne vidimo konkretne promene, kao što su rane ili ožiljci, duboko unutar tela dolazi do oštećenja koje utiče na sve funkcije organizma.
Jedan od najvidljivijih znakova oksidativnog stresa je ubrzano starenje kože. Starenje kože, pojava smeđih fleka na rukama i opuštanje kože su jasni pokazatelji da telo nije u stanju da se bori sa slobodnim radikalima. Oksidativni stres opterećuje kolagen i elastin, proteine koji održavaju čvrstinu i elastičnost kože, čime se ubrzava proces starenja. Takođe, hrskavica u zglobovima, kao i mnoge druge telesne strukture, postepeno gube svoju funkcionalnost usled ovog stresa.
- Dr Čubrilo ističe kako se oksidativni stres često povećava usled nezdravih životnih navika, kao što su konzumacija previše šećera i masti. Ove supstance su proizvodi metabolizma i, ako ih ima previše u organizmu, naši biološki procesi postaju preopterećeni. Naša “fabrika” tela pokušava da preradi ovaj višak, ali ne može sve pretvoriti u energiju, zbog čega višak mora biti eliminisan. Međutim, kada tome dodamo zagađenje vazduha, zračenje iz telekomunikacija, pa čak i stres, svi ovi faktori mogu podstaći proizvodnju slobodnih radikala, čime se povećava rizik od razvoja raznih bolesti, poput bolesti srca, zglobova, autoimunih bolesti i mnogih drugih. Oksidativni stres se može opisati kao “rđanje” tela, jer uzrokuje dugotrajnu štetu na ćelijama i tkivima koje je teško popraviti.
Kako bi se smanjio negativan uticaj oksidativnog stresa, dr Čubrilo preporučuje određene promene u ishrani i životnim navikama. Po njegovim rečima, jedan od najjednostavnijih načina da se smanji oksidativni stres jeste da se ujutro pije čaša mlake, skoro tople vode sa kašičicom mlevene kurkume i kašičicom meda. Ova kombinacija ima snažna antioksidativna svojstva, jer kurkuma sadrži kurkumin, koji se pokazao kao moćan borac protiv slobodnih radikala. Takođe, razblaženo jabukovo sirće je još jedan prirodni tonik koji pomaže u detoksikaciji organizma i smanjenju oksidativnog stresa.
Dr Čubrilo je takođe izdvojio pet najvažnijih antioksidanata koji igraju ključnu ulogu u zaštiti organizma od oksidativnog stresa. To su: alfalipoična kiselina, vitamin C, glutation, vitamin E i koenzim Q10. Ovi antioksidanti pomažu u neutralisanju slobodnih radikala i smanjuju oksidativnu štetu. Dr Čubrilo preporučuje uzimanje pola tablete od 500 mg vitamina C uz svaki obrok, što znači ukupno 750 mg vitamina C dnevno. Vitamin C je jedan od najvažnijih antioksidanata, jer pomaže u zaštiti ćelija od oštećenja i podržava zdravlje kože, krvnih sudova i imunog sistema.
Alfalipoična kiselina je takođe veoma efikasan antioksidant koji se može naći u namirnicama poput spanaća, špargli, krompira, brokoliju i kuvanom domaćem paradajzu. Ove namirnice mogu obezbediti potrebnu količinu alfalipoične kiseline u organizmu, što može doprineti smanjenju oksidativnog stresa. Koenzim Q10, s druge strane, prirodno se proizvodi u organizmu do 25. godine, ali nakon 50. godine njegova proizvodnja opada, što znači da ga treba unositi putem suplemenata kako bi se održala optimalna funkcija ćelija. Posebno je važno da ljudi koji uzimaju statine, lekove koji smanjuju nivo holesterola, uzimaju koenzim Q10, jer statini mogu smanjiti njegovu količinu u telu.
Uzimanje ovih antioksidanata, uz pravilnu ishranu i zdrav način života, može značajno doprineti smanjenju oksidativnog stresa i poboljšanju opšteg zdravlja. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, smanjenje stresa i izbegavanje zagađenja mogu pomoći u očuvanju zdravlja i usporiti procese starenja.
