Dogovoreni brakovi su brakovi koji se organizuju uz pristanak i angažman porodica, bez uobičajene, potpune slobode izbora koje partneri obično imaju u ljubavnim vezama. Ovaj oblik brakova najčešće se praktikuje u različitim kulturama, posebno u Južnoj Aziji, Bliskom istoku, Africi i delovima Latinske Amerike, ali i u nekim delovima sveta s tradicijom patrijarhalnih vrednosti.
Pre nekoliko godina, ljubavna priča jednog Albanca izazvala je veliku pažnju javnosti. Naime, kada je Redžep Kastrati, poreklom iz malog sela blizu Prizrena, napunio 61. godinu, odlučio je da ponovo stane na ludi kamen. Njegova odluka da se oženi izazvala je brojne reakcije, jer je odlučio da kupi mladu ženu iz Albanije, što je u to vreme bilo neobično i izuzetno kontroverzno. Kastrati je u medijima izjavio da je za svoju buduću suprugu izdvojio čak 3.000 evra, što je za mnoge bilo šokantno, ali je za njega predstavljao način da sebi pronađe ženu koja će biti spremna da živi sa njim u njegovom selu.
Kastratijeva priča postala je još interesantnija kada se saznalo da je sa svojom prvom ženom, koja je preminula 2000. godine, imao čak 12 ćerki. Ta činjenica pokazuje koliko je bio posvećen porodici i koliko mu je bilo važno da njegovo domaćinstvo raste i bude puno. Iako su sve njegove ćerke već bile udate, on je, prema njegovim rečima, smatrao da je vreme da pronađe ženu koja će mu pomoći da stvori i muški naslednik.
Sa svojom novom suprugom Valentinom, Kastrati je dobio sina, kojem su dali ime Diamant, što je simbolizovalo njegovu radost zbog toga što je naposletku dobio naslednika. Ova priča o Redžepu Kastratiju bila je aktuelna pre više od deset godina, ali do danas nije jasno šta se dogodilo sa njim i njegovom porodicom.
Fenomen kupovine mlade žene, i to za značajan iznos, postao je deo šire društvene dinamike koja se razvijala u regionu. Zanimljivo je da je, u poslednjim decenijama, došlo do sve većeg broja brakova između Albanaca i Srba, naročito u južnim delovima Srbije. Mnogi stariji muškarci koji su u tom periodu ostali bez partnerki odlučili su se na brak sa ženama iz Albanije, a ovaj trend je često objašnjavan time da je lakše stupiti u brak sa mladim ženama iz Albanije nego ostati sam do kraja života.
Mlade devojke iz Albanije, s druge strane, sve više tragaju za boljim životom i obrazovanjem u gradovima. Mnoge od njih nisu zainteresovane za život u selu, gde su mogućnosti za obrazovanje i napredovanje često ograničene. To dovodi do problema u selima, gde je broj neoženjenih muškaraca, naročito starijih, sve veći. Tradicionalno, u Albaniji postoji značajan nesrazmer između broja muškaraca i žena, što čini da je za žene teže da ostanu neudate.
Etnolog Jasna Jojić već 2005. godine izveštavala je o tome kako se Albanke rado udaju za Srbe, posebno za one koji dolaze iz južne Srbije. Tada je istakla da su žene iz Albanije često bile voljne da se udaju za Srbe, jer je u njihovoj kulturi bilo neprihvatljivo da ostanu neudate. S obzirom na broj neoženjenih muškaraca na selu, ova vrsta brakova postala je svojevrsni izlaz za mnoge.
Ipak, kako vreme prolazi, situacija se menja. S modernizacijom sela, internetom i boljim zaradama, sve je više ljudi koji su voljni da se prilagode novim okolnostima, a takođe se menja i pristup brakovima. Ove promene doprinose tome da je, iako brakovi sa ženama iz Albanije nisu retkost, situacija postala mnogo složenija i nužno se prilagođava novim društvenim normama.
Sve ove promene pokazuju da se društveni obrazci stalno razvijaju, a ljubavne i porodične priče postaju simbol promena u društvu, koje se često ne mogu jednostavno objasniti, ali zaslužuju pažnju i razumevanje.
