Jednostavno nikada ne znate kada vidite stopera na cesti, da li mu stati ili ne? Jednostavno, nekada pre je to bilo puno sigfurnija opcija, ali danas imamo jako puno čudnih ljudi koji su tamo napolju, pa tako jako lako se možete naći u problemu ako stanete nepoznatoj osobi. Sa druge strane, na zapadu je to normalna stvar da se tako puutuje, pa ljudi znaju sa jednog na drugi kraj države da dođu auto stopom.
Tako vam danaas donosimo i priču izvesnog AAleksandra iz Republike Srpske , koji je svoju priču podelio na tviteru, a tiče se jednog stopera:”Maločas kroz tmurni Karanovac na stanici kod Slapa prema centru, uočim zanimljivu starinu kako stopira. Nizak i prosed, brko od pedeset i koju, sa značkom 16. krajiške brigade na jakni. Zaustavim vozilo.
Dokle zemljače, idem do vodovoda? – Može, hvala! Ja sam Zlatko Miletić Biba. – Ja sam Aleksandar. Upadaj. – Geometar u penziji, bio računaš haubičarima u VRS. – Znaš li mi ćaću možda, Radenko Branković, bio na haubicama? – Vuk?! Vučina?! Ti si sin od Vučine?!
Tada su krenule jako lepe spomene koji suu krenuli da razmenjuju jedan sa drugim, a obojica su složila da rat ništaa lepo i dobro nikome neće da donese. “Auh, momče kako smo se mi napili kad si se ti rodio! Sećam se da sam tada svirao gitaru a da je Vučina na kartonu od kutije cigara napisao pesmu i preko Đakića je poslao ženi u Banjaluku. Imao sam to na VHS-u negde. Sad imam nekoliko fotografija.”, reče stoper njemu. Ostatak lepe priče pronađite ovde.
