Vjerujemo da baš svi znate slučaj iz Austrije o kidnapovanju djevojčice, a koja je punih 13 godina provela u podrumu. Evo i jedne takve slične priče….
Kada neko zatraži hitnu pomoć, prirodno je očekivati da će reakcija nadležnih biti brza i efikasna, bez obzira na okolnosti. Nažalost, jedan događaj iz Rumunije pokazao je da ta očekivanja nisu uvek ispunjena. U julu 2019. godine, u malom gradu Karakalu, desila se tragedija koja je potresla čitavu naciju i izazvala bes javnosti.
Aleksandra Maćešanu, devojčica od samo 15 godina, tog dana je krenula iz sela Dobrosloveni prema Karakalu koristeći autostop – što je bio uobičajen način prevoza u toj oblasti zbog slabe povezanosti javnim saobraćajem. Tog 24. jula, Aleksandra je stala pored puta – i nikada se više nije vratila kući. Sutradan je uputila tri poziva hitnoj službi, saopštavajući da je oteta, silovana i zadržana u privatnoj kući. Navela je da ne zna tačnu lokaciju, ali je uspela da pruži neke tragove – ime s vizitkarte i pretpostavku da se nalazi u naselju Bolde.
Uznemireni glas devojčice bio je potresan, ali ponašanje operatera bilo je šokantno – u najmanju ruku neprofesionalno, a u najgorem slučaju okrutno i bešćutno. U trećem pozivu, Aleksandra je preklinjala da operater ostane na vezi s njom. Umesto pomoći, dobila je grube i nepristojne odgovore, a poziv je na kraju prekinut. Iako je kasnije pokušano da se ponovo uspostavi veza s njom, već je bilo prekasno – Aleksandra se više nije javljala.
Nijedna hitna intervencija nije pokrenuta odmah. Prošlo je dvanaest sati dok policija nije ozbiljnije reagovala. Tek kada je njen otac pozvan u stanicu i potvrdio da glas s poziva pripada njegovoj ćerki, započela je istraga. Međutim, tehnička podrška nije uspela da precizno locira pozive – ponuđene su tri netačne lokacije. Policija je tada pregledala snimke s nadzornih kamera i identifikovala sivo vozilo, što ih je dovelo do vlasnika – Đorđa Dinkea, 65-godišnjeg mehaničara iz Karakala.
Uprkos činjenici da je vozilo bilo identifikovano, pretres Dinkeove kuće obavljen je tek 26. jula, uz nalog koji je izdat u ranim jutarnjim časovima. Tokom pretresa, otkriveni su ostaci spaljenih tela, fragmenti kostiju, zuba i pepela u metalnoj kanti. Dinke je uhapšen i priznao je otmicu i ubistvo dve devojke – Aleksandre i još jedne, Luize Meljenke, koja je nestala ranije te godine. Međutim, kasnije je tvrdio da ne zna ko je Aleksandra.
Komšije su ga opisivale kao povučenog, ali temperametnog čoveka sa mračnom prošlošću. Kao dete, bio je izložen nasilju i prisiljen da učestvuje u klanju stoke od strane svog oca. Odrastanje u takvom okruženju ostavilo je duboke psihičke posledice. Imao je antisocijalni poremećaj, bio je hospitalizovan više puta, a tokom života je gubio poslove zbog nasilnog ponašanja.
Nakon povratka iz inostranstva, zaposlio se kao mehaničar i povremeni taksista. Iako je osnovao porodicu, supruga ga je napustila zbog čestih fizičkih napada. Od tog trenutka, Dinke se potpuno izolovao i, prema iskazima poznanika, gajio je otvorenu mržnju prema ženama i društvu uopšte. Vlasti su tvrdile da je Aleksandra zadavljena 26. jula oko dva sata ujutru. Međutim, s obzirom na to da telo nije pronađeno u celosti, ta tvrdnja je izazvala ozbiljne sumnje. Roditelji su odbili da prihvate smrt svoje ćerke, navodeći da zubi pronađeni u pepelu ne mogu biti njeni jer nikada nije imala stomatološke zahvate.
Dodatnu konfuziju izazvala je kasnija Dinkeova izjava da devojke nije ubio, već ih je predao osobama iz kriminalne mreže. Tvrdio je da su njegove prethodne izjave iznuđene nasiljem od strane policajaca povezanih s tim lancem. Navodno su upravo ti policajci podmetnuli dokaze, što bi moglo objasniti i njihovu pasivnost u ranoj fazi istrage.
Rumunski mediji su kasnije izvestili da je Dinke bio deo grupe koja je preprodavala maloletnice američkim vojnicima iz baze u Deveselu. Nakon što su te informacije procurile, neki američki vojnici su brzo vraćeni u SAD, a o svemu su razgovarali najviši zvaničnici dve zemlje. Detalji tog sastanka ostali su nepoznati javnosti.
Javnost je o svemu saznala zahvaljujući ujaku Aleksandre, koji je uspeo da objavi audio snimke njenih poziva. To je izazvalo talas protesta širom zemlje, zahteva za pravdu i reformu hitnih službi. Zbog katastrofalnog reagovanja, brojni visoki zvaničnici su smenjeni, uključujući ministre i načelnike policije. Na kraju, Dinke je osuđen na 30 godina zatvora, uz obavezu da porodicama isplati visoku odštetu. Ipak, roditelji i dalje ne veruju da su njihove ćerke mrtve i nastavljaju potragu, nadajući se da će se jednog dana istina potpuno razotkriti.
