Danas vam pišem na temu roditeljskih granica, očekivanja i dinamike u odnosima između snaja i svekrve. Iako se takvi odnosi često prikazuju u negativnom svjetlu, ponekad postoje situacije koje jednostavno zahtevaju iskrenost i otvorenost, bez obzira na to koliko to može biti bolno za sve uključene strane.
U današnjem članku pričam o jednoj ženi koja se brine o svom sinu, koji je, kao i mnogi mladi ljudi, izuzetno posvećen svom poslu i porodici. Iako je njen sin uspešan, vredan i uvek tu za svoju ženu i bebu, ona je zabrinuta jer vidi kako njegova žena ne deli odgovornost u domu.
Kako bi obezbedio stabilnost za svoju malu porodicu, njen sin često radi duge sate, dolazi kući iscrpljen, i još se mora baviti kućnim poslovima koje njegova supruga nije obavila.
Njena zabrinutost postaje sve veća, naročito kada primeti da se snaja više opušta, leži u krevetu dok beba plače, a kuća izgleda kao da je prošla kroz uragan. Flašice, nered, prljavi sudovi i veš svuda—nikada nije bilo toliko očigledno koliko njen sin preuzima na sebe sve, dok ona jednostavno ignoriše sve oko sebe. Iako je do sada bila strpljiva, ova žena je počela da se oseća kao da je njen sin jednostavno uziman za zdravo za gotovo.
- Situacija kulminira kada jednom prilikom njen sin dođe kući i pronađe sebe u još jednoj situaciji gde, uprkos iscrpljenosti, mora da obavlja sve—drži bebu u rukama, sprema večeru, i čisti kuću. I sve to dok je njegova žena, udobno smeštena u krevetu, gleda Netflix. Njegova majka, želeći da pomogne, počinje da čisti, nahrani bebu i sredi kuću, ali to nije sve. Ona odlučuje da je vreme za razgovor.
Kada je završila sa svim što je trebalo da uradi, otišla je u sobu snaje i jednostavno joj ukazala na to koliko je situacija postala ozbiljna. Snaja, iscrpljena, samo je odgovorila da nije moguće razumeti koliko je ona umorna, ali majka nije mogla da prećuti. Odgovorila je direktno, pitajući je da li je stvarno iscrpljena od ležanja, dok njen sin mora da odgaja bebu i obavlja sve kućne poslove. Majka je smatrala da snaja mora da se suoči sa stvarnošću i da prepozna da nije fer očekivati od njenog sina da sve radi sam.
Zatvorila je razgovor računom u kojem je detaljno navela sve zadatke koje njen sin obavlja nakon posla, uz cene za svaku od tih usluga, uključujući negu bebe i kućne poslove. Iako nije mislila ozbiljno, željela je da joj pokaže koliko su teške te odgovornosti i koliko je njen sin iscrpljen. Činilo se da je upravo to bilo ono što je snaja morala čuti, iako je majka bila svesna da bi mogao nastati problem zbog ovog postupka.
- Snaja je počela da plače, govoreći da je majka bila okrutna, ali kako se ona osećala gledajući svog sina kako pada sa nogu, bez ikakvog priznanja za sve što radi, jednostavno nije mogla da ostane tupa na tu situaciju. Nakon svega toga, sin je nazvao svoju majku, rekavši da je preterala i da su stvari postale napete zbog toga što je rekla. Osećao je da je majka pogoršala situaciju i tražio je da ne dolazi u posetu neko vreme, kako bi se smirila situacija kod kuće.
Majka nije mogla da se ne zapita: da li je bila preoštra ili je samo reagovala na pravi način? Njena želja je bila samo da njen sin prestane da se oseća kao da je uvek on taj koji mora da se bori i žrtvuje sve za druge, dok njegova žena, koja je kod kuće, ne preuzima odgovornost. Biti roditelj, a posebno svekrva, često znači postaviti granice, pa čak i kada se to čini teško, jer ljubav i zaštita porodice ponekad podrazumevaju i teške, ali nužne razgovore.
Bez obzira na to što je sin smatrao da je majka preterala, ona je bila uverena da nije mogla da ćuti više. Njen cilj nije bio da uništi brak svog sina, već da mu pomogne da shvati da ni on, ni bilo ko drugi, ne bi trebalo da podnosi toliki teret sam, bez podrške i ravnoteže
