Bora Đorđević, frontmen “Riblje Čorbe” i legenda srpskog rokenrola, u dokumentarnom filmu “Uporno dozivanje anđela” otkrio je da mu je najveći uzor bio veliki bard srpskog glumišta, Zoran Radmilović.
- Bora je 1973. godine sa prijateljima osnovao grupu “Zajedno”. Tadašnji članovi grupe za Boru su govorili da je bio vrlo darovit, entuzijastičan, fin dečko, pristojno skroman.Bora je tada postavio jasne ciljeve da što prije snimi ploču i što bolje se počne pojavljivati u medijima.
Odmah nakon što je polaganjem prijemnog ispita upisao tehničku školu, otišao je na audiciju za radioničku produkciju Ateljea 212 opere Jesus Christ Superstar.”Bilo bi mi jako drago govoriti o Zoranu – bio je genije, sjajan tip. Jedan od ljudi koje sam zvao ‘Učitelj’. Sve što radim na sceni, radim zahvaljujući Zoranu Radmiloviću, rekao je Đorđević da samo za njega drhti, ispada da upija svaki njegov pokret na njoj zna koliko je sati Bora je naučio od Zorana Radmilovića komunicirati na sceni i s publikom.
U operi “Isus Krist Superstar” Bora je dobio ulogu apostola. Tamo je upoznao par već poznatih glumaca, Dragana Nikolića i Zorana Radmilovića.”Jako bih rado govorio o Zoranu, on je bio genije, veliki čovjek. Jedan od ljudi koje sam zvao “Učitelj”. Sve što radim na sceni dugujem Zoranu Radmiloviću. “Kontakt” koji je imao s ljudima bio je neshvatljivo”, rekao je Đorđević. Jednom prilikom rekao je da samo pred njim ima tremu. Upija svaki njegov pokret. Kad ga pogleda, zna koliko je sati. Bora je od Zorana Radmilovića naučio kako se ponašati na sceni i kako komunicirati s publikom.
“Bilo bi mi jako drago govoriti o Zoranu – bio je genije, divan čovjek. Jedan od onih koje sam oslovljavao s ‘Učitelju’. Sve što znam o scenskom radu, naučio sam od Zorana Radmilovića – kaže Đorđević jednom prilikom da je upijao svaki njegov pokret. Kad pogleda, zna koliko je sati Bora je od Zorana Radmilovića naučio kako se ponašati na sceni i kako komunicirati s publikom.Zoran je pozvao Boru da sudjeluje u predstavi i to je za Boru bio veliki iskorak u iskoraku na javnu scenu.
BONUS TEKST:
Krastavac (Cucumis sativus) je popularna povrtarska kultura koja se uzgaja širom sveta. Pripada porodici tikvovki (Cucurbitaceae) i koristi se u ishrani zbog osvežavajućeg ukusa i visokog sadržaja vode, koji čini preko 95% njegove težine. Zbog toga je krastavac idealan za hidrataciju i često se koristi u letnjim salatama i kao dodatak raznim jelima.
Krastavci su bogati vitaminima K, C i B, kao i mineralima poput kalijuma i magnezijuma. Osim toga, sadrže antioksidanse koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u organizmu. Mogu se konzumirati sirovi, kiseljeni ili koristiti u različitim kulinarskim obradama.
Krastavac je relativno jednostavan za uzgoj, ali mu je potrebno dosta sunčeve svetlosti i redovno zalivanje. Preferira toplu klimu i dobro drenirano tlo. Zbog visokog sadržaja vode, važno je da krastavci ne ostanu predugo na biljci jer mogu postati gorki.
Pored upotrebe u ishrani, krastavac se često koristi i u kozmetičke svrhe, posebno u maskama za lice zbog svojih osvežavajućih i hidratantnih svojstava.
