Žena koja je postala legenda uprkos životnim nedaćama,kao malena djevojčica je radila i pomagala obitelji.I ako je prošla kroz mnoge traume u djetinstvu napravila je brilijantnu karijeru u istoriji muzike.
Kraljica bluza, legendarna Bili Holidej, rođena je 7. aprila 1915. godine u Filadelfiji, u veoma teškim okolnostima. Potiče iz siromašne afroameričke porodice, ali je uspela da, uprkos svim životnim nedaćama, ostavi neizbrisiv trag u istoriji muzike i zauvek ostane zapamćena kao jedna od najvećih pevačica svih vremena. Njeno detinjstvo obeležile su brojne traume i teškoće koje su oblikovale i njen život i njen umetnički izraz.
Veoma rano je bila primorana da odraste. Već sa šest godina počela je da radi kako bi pomogla porodici. U tom periodu bila je žrtva porodičnog nasilja, a otac je gotovo stalno bio odsutan. Sa samo 11 godina doživela je tragično iskustvo kada ju je napastvovao komšija, što je ostavilo duboke posledice na njenu psihu i usmerilo je ka porocima koji će je pratiti do samog kraja života.
- Tokom celog života okruživali su je nasilni muškarci, a bila je i žrtva rasne diskriminacije koja je dodatno otežavala njen put.
Njena majka Sejdi rodila ju je kao tinejdžerka i većinu detinjstva provele su same, bez podrške oca. Kada je imala devet godina, Bili je poslata u “Kuću dobrog pastira”, ustanovu koja je predstavljala mešavinu škole i popravnog doma, gde je ponovo bila izložena zlostavljanju. Nakon nekoliko meseci uspela je da se vrati majci, ali su je sve te nevolje podstakle da traži utehu. Našla ju je u muzici. Odmalena je obožavala Besi Smit i Luisa Armstronga, a ljubav prema pevanju postala je njen beg iz surove stvarnosti.
Oko 1920. godine Bili se sa majkom preselila u Harlem, Njujork. Tamo je otkrila da je majka postala alkoholičarka i narkomanka koja radi u javnoj kući. U tom okruženju i sama je uvučena u svet prostitucije, prvo radeći sitne poslove, a kasnije je postala prostitutka poput majke. U tom periodu počela je da puši marihuanu i konzumira alkohol, što je bio samo uvod u dublje poroke.
Do 1930. godine Bili je počela da peva po lokalnim klubovima. Sa 18 godina primetio ju je producent Džon Hamond, koji ju je povezao sa klarinetistom Benijem Gudmanom. Sa njim je 1934. snimila prve hitove “Your Mother’s Son-In-Law” i “Riffin’ the Scotch”, čime je započela svoj uspon ka slavi.
- Njen glas nije bio poznat po velikom rasponu, već po autentičnosti i melanholiji koja je dirala slušaoce do srži. Godine 1937. pridružila se orkestru Count Basie, jednom od najpoznatijih džez ansambala tog vremena. Tu je ostvarila blisko prijateljstvo sa saksofonistom Lesterom Jangom, koji joj je nadenuo nadimak Lejdi Dej, dok ga je ona zvala Prez.
Bili je bila jedini afroamerički solista u orkestru, ali rasna diskriminacija bila je svakodnevna. Morala je da koristi zadnje ulaze u klubovima i nije joj bilo dopušteno da koristi liftove u hotelima sa belim kolegama. Takva poniženja dovela su je do odlaska iz orkestra.
Njena lična borba bila je sve teža. Udala se 1941. za Džejmsa Monroa, nasilnog čoveka koji joj je otvorio vrata ka još mračnijim porocima, uvodeći je u svet opijuma. Iako se razvela, zavisnost je ostala. Kasnije je bila u vezi sa trubačem Džoijem Gajom, koji ju je uveo u upotrebu heroina. Nakon smrti majke 1945. godine, Bili je tonula sve dublje u zavisnost, dok je istovremeno osvajala svet džez scene.
- Godine 1947. zakoračila je i u filmski svet, pojavivši se u filmu “Nju Orleans” sa svojim idolom Luisom Armstrongom. Ali ubrzo je uhapšena zbog posedovanja narkotika i osuđena na godinu dana zatvora. Iako je nakon izlaska iz zatvora njena popularnost bila ogromna, zabranjeno joj je da nastupa u noćnim klubovima jer je bila bivši zatvorenik. Ipak, uspela je da rasproda Karnegi Hol i održi spektakularan koncert.
Njeni problemi sa drogom nastavili su se. Suprug Luis Mekekej uvukao ju je još dublje u zavisnost. Godine 1958. snimila je album “Lady in Satin”, ali je već bila teško bolesna. Srčani problemi izazvani heroinom doveli su je u bolnicu, gde je bila pod stražom policije koja je sprečavala da joj neko donese drogu.
Preminula je 17. jula 1959. godine od ciroze jetre, siromašna i usamljena, ali njena umetnost je preživela. Pesmom “Strange Fruit” podigla je glas protiv rasizma i postala simbol borbe za prava afroamerikanaca.
Za sebe je govorila da je “crna, silovana i švorc”, a kroz pesmu je pretočila svu patnju svojih sunarodnika. Inspirisala je generacije umetnika, uključujući Ninu Simon i Dženis Džoplin. Posmrtno je primljena u Rokenrol kuću slavnih 2000. godine, čime je zauvek potvrđena njena veličina.
