Danas u članku pišemo o emotivnom putovanju žene koja je prošla kroz težak period u svom braku, ali je na kraju pronašla snagu da se oslobodi. Priča o njenoj borbi, suočavanju s neshvaćenošću i ignorisanjem, te konačnom oslobođenju, mogla bi biti inspiracija svima koji se nalaze u sličnim situacijama, ili onima koji možda ne prepoznaju važnost pažnje i poštovanja u odnosima.
Tri godine braka, kažu mnogi, mogu biti pravi test za parove, a posebno prva godina. Za ovu ženu, međutim, prva godina bila je najlepša. Gradili su sve od nule, zajedno, korak po korak, što joj je pružilo osećaj zajedništva i sreće. Međutim, kako je vreme prolazilo, situacija se promenila, a brak je počeo da se urušava iznenada. Njena nada u budućnost s partnerom počela je da se sruši kad je muž postao opsednut gejmingom, dok je ona ostala sama sa svim obavezama – poslom, kuvanjem, čišćenjem, računi, pranjem veša… Sve je palo na njena leđa, dok je sve više osećala prazninu.
Iako je sebi govorila da je to normalno i da žena treba da iznese teret, praznina je postajala sve veća. Prva godišnjica braka bila je trenutak kad je shvatila da njen muž nije posvetio pažnju ni tome. Poklon je bio samo simbolika, pažnja koja dolazi s tim danom, ali njega nije bilo. To je bio trenutak kada je osetila duboku emocionalnu prazninu. Ni naredni praznici nisu doneli promene. Bajram je prošao bez ikakve pažnje, 8. mart bez cveta, a ona se sve više povlačila u sebe.
- Takođe, svekrva ju je stalno ponižavala, umanjujući svaki njen trud, a muž je sve češće vređao. Napadi panike postajali su učestaliji, a ona se osećala zarobljeno i duboko nesrećno. Odluka da napusti brak bila je najteža stvar u njenom životu, jer ga je volela, ali je shvatila da poštovanje, razumevanje i pažnja moraju biti temelj svakog braka. Kada je donela tu odluku, suočila se s nizom pitanja, ali nijedan odgovor nije opravdavao ostanak u odnosu koji je bio destruktivan za nju.
U poslednjim mesecima zajedničkog života, muž je postao svestan njenog odlaska tek kada je postala nevidljiva. Nekoliko nedelja pred razvod spavala je sama u krevetu, preplavljena suzama i pitanjima da li da ostane ili ode. Na kraju, predala je papire za razvod. Tokom tog procesa saznala je da je muž imao drugu ženu, što je bio poslednji udarac za nju. Zatekla ga je s njom na njegov rođendan, dok je on pokušavao da se opravda, govoreći da je to „samo drugarica“. Iako je molio da se vrati, nijedna njegova suza nije mogla izmeriti bol koju je ona doživela dok je bila zapostavljena i ponižavana.
Nakon svega, kada je konačno donela odluku da se razvede, muž je još pokušao da je zadrži. Poslao joj je poruku nekoliko minuta pre ročišta, molio da ne nastavi s razvodom. U sudnici je jasno rekla da želi kraj, jer je shvatila da ljubav u tom braku nije bila dovoljno jaka da je održava. Nakon razvedenog života, muž je povremeno zvao da vrati stvari, pa joj je donio poklone. Ali, pokloni nisu ništa značili. Ona je sada bila slobodna žena, s jasnim shvatanjem da će možda jednog dana biti dobra supruga nekom ko je stvarno voli. Pokloni koje je donio stajali su u hodniku, čekajući da ih odnese đubretar, baš kao što je ona odnela iz svog života sve ono što je gušilo njen duh.
Njena poruka svima, onima koji su u braku i onima koji razmišljaju o tome, bila je jednostavna, ali snažna: ne vređajte svoje žene, ne gasite ih, ne činite ih nevidljivima. Pažnja, poštovanje i iskrena ljubav su temelj svakog zdravog odnosa. Ako želite darivati, neka to bude iz iskrene želje, a ne kao pokušaj da se ispravi nešto što nije bilo u redu godinama
