Za naš današnji članak, izabrali smo dvije jako zanimljive teme. Obje su povezane sa domaćom estradom, a prvo govorimo o zanimljivom bosanskom pjevaču Seid memić Vajti….
Bio je jedno od najprepoznatljivijih lica nekadašnje velike jugoslovenske muzičke scene. I jedan od najautentičnijih glasova koji su obilježili zlatnu eru domaće muzike. Verovatno ste se proteklih decenija u nekom trenutku zapitali – gde je Vajta, šta radi, kako danas živi?
Seid Memić Vajta danas ima 75 godina. I dalje je nasmejan, šarmantan i duhovit kao nekada. Vokalna snaga i prepoznatljiva boja glasa i dalje su njegovo najjače oružje – na kojoj bi mu i mnoge mlađe kolege mogle pozavideti.
Rođen je 5. marta 1950. u Travniku. Nadimak Vajta dobio je po filmskom junaku kojeg je Gari Kuper igrao u ostvarenju „Doživljaji kapetana Vajata“. Život ga nije mazio – rano je ostao bez oca, pa je već sa 15 godina morao da se osamostali i radi. Prvo je izrađivao figurice od gipsa, a zatim se, pošto je položio ispit za krojača, zaposlio u tekstilnom kombinatu u rodnom gradu.
Muzici se okrenuo sa 17 godina, kada je osvojio nagradu na lokalnom pevačkom takmičenju. Potom se preselio kod rodbine u Austriju, gde je radio kao livac u metalurškom kombinatu u Insbruku. Bio je to fizički naporan posao, ali – kako sam kaže – „tako se kalio čelik“.
Po povratku iz inostranstva, u Travniku je dizajnirao i prodavao hipi nakit, ali nije odustajao od muzike. Nastupao je sa grupom „Veziri“, a njegov glas brzo je dopreo i do Sarajeva. Tu je i započela njegova ozbiljna muzička karijera. Zvanično je na sceni od 1973. godine, a dve godine kasnije snima prvi album sa rok bendom „Teška industrija“. Hitovi poput „Život je maskenbal“ i danas se pamte. “Sa tuđom maskom lakše se živi”, pevao je tada, uz stihove Duška Trifunovića, postavši simbol jednog doba.
Krajem sedamdesetih započinje solo karijeru, objavljujući album „Zlatna ribica“. Ubrzo su usledili legendarni hitovi: „Azra“, „Ne očekuj da te iko razumije“, „Metković“, „Prevari me srce moje“… Balada „Lejla“ donela mu je čast da predstavlja Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1981. godine u Dablinu, gde je zauzeo 15. mesto. Prateće vokale pevale su mu tadašnje velike zvezde – Neda Ukraden, Jadranka Stojaković i Ismeta Dervoz.
Vajta nije bio samo muzičar – okušao se i kao televizijski voditelj, bio domaćin emisije „Nedeljni zabavnik“, a glumio je i u filmu „Nečista krv“. Početkom rata u Bosni i Hercegovini odlazi u Nemačku, u Hamburg, gde nastavlja muzičku karijeru i ostaje veran sceni. Danas, u zasluženoj penziji, dane deli između Pule, gde ima stan, i Hamburga, gde živi njegova supruga Vojka. Iako je nemački penzioni sistem precizan, u početku mu je penzija iznosila svega 170 evra. Međutim, kao član nemačkog udruženja muzičara, ostvario je pravo i na dodatnu penziju.
I dalje povremeno nastupa, ali bez velikih ambicija. Kaže da je zadovoljan onim što je postigao, a najvažnije mu je – da publika i danas pevuši njegove pesme. Vajta ostaje simbol jedne epohe, jedan od onih umetnika koje vreme ne može da izbriše.
