Poznata kao omiljeni specijalitet na mnogim trpezana.Slanina bogata vitaminima i mineralima,najbitnije je ne pretjerivat u konzumiranju.
Nekada nepravedno označavana kao jedna od najštetnijih namirnica za zdravlje, slanina je danas rehabilitovana u očima naučnika i lekara. Ispostavilo se da omiljeni specijalitet većine Srba, koji gotovo nikada ne izostaje sa trpeze tokom zime, zapravo može imati i korisno dejstvo na organizam – naravno, pod uslovom da se konzumira umerenim količinama.
Stručnjaci ističu da je optimalna količina 20 do 30 grama dnevno. U toj meri, slanina može podići nivo energije, opskrbiti telo važnim vitaminima i mineralima, kao i drugim hranljivim materijama koje su neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. Prekomerna konzumacija, sa druge strane, može izazvati suprotan efekat i opteretiti kardiovaskularni sistem zbog visokog udela zasićenih masti i soli.
- Slanina je bogata vrednim nutrijentima koji su rastvorljivi u mastima, poput vitamina A, D i E, koji su ključni za zdravlje kože, očiju, imunog sistema i kostiju. Osim toga, sadrži i niz esencijalnih aminokiselina, među kojima su linolenska, stearinska i palmitinska kiselina. One igraju važnu ulogu u izgradnji ćelija i regeneraciji tkiva.
U njenom sastavu nalaze se i nezasićene i zasićene masne kiseline, kao i mikroelementi poput cinka, natrijuma, kalcijuma i selena. Svi oni zajedno doprinose snazi imunog sistema, zdravlju kostiju i ravnoteži elektrolita u organizmu. Zbog visokog sadržaja kalorija – oko 700-740 kcal na 100 g – preporuka je da se slanina jede u manjim količinama, posebno ako se vodi računa o liniji.
Dimljena ili barena – koja je bolja?
Pitanje koje često postavljaju ljubitelji ovog specijaliteta jeste: šta je zdravije – dimljena ili barena slanina?
Naučnici su nedavno došli do zaključka da dimljena slanina zadržava većinu hranljivih materija iz svinjskog mesa. Toplotna obrada tokom dimljenja ne uništava vitamine i minerale, pa tako ovaj oblik slanine ostaje bogat istim korisnim supstancama. Štaviše, ni kalorijska vrednost se ne menja – ostaje približno ista kao kod sirove.
S druge strane, barena slanina takođe zadržava hranljive materije, ali se za ovu vrstu obrade često koristi masnije meso. Zbog toga je barena slanina u proseku masnija i može biti nešto teža za varenje. Lekari savetuju da se i kod barene i kod dimljene slanine vodi računa o kvalitetu mesa, kao i o dodatnim sastojcima.
Iako sama slanina u tradicionalnoj pripremi može biti korisna, lekari upozoravaju na problem koji se tiče gotovo svih industrijskih prerađevina – nitrati i pojačivači ukusa. Ove hemikalije dodaju se kako bi se produžio rok trajanja i pojačao ukus proizvoda, ali prekomerno unošenje nitrata povezano je sa brojnim zdravstvenim rizicima.
Zbog toga stručnjaci preporučuju da se kupuje domaća slanina od proverenih proizvođača, a najbolja opcija je ona koja je pripremljena bez aditiva i na tradicionalan način.
Slanina, koja je decenijama bila na lošem glasu zbog visokog udela masti, sada je dobila novo lice u očima nauke. U manjim količinama, ovaj specijalitet može biti ne samo ukusan dodatak ishrani, već i izvor važnih nutrijenata.
Kao i kod većine namirnica, ključ je umerenost i kvalitet. Kada je deo balansirane ishrane, uz obilje povrća, žitarica i proteina, slanina može imati svoje mesto na stolu – čak i u zdravom jelovniku.
