Kao što svi znate danas je veliki praznik Ivanjdan.U današnjemčlanku vam donosimo koji su običaji za ovaj dan.
Šest meseci pre nego što je anđeo Gavrilo objavio čudesno začeće Bogorodice, ukazao se prvosvešteniku Zahariji u hramu u Jerusalimu i doneo mu neočekivanu vest. Rekao mu je da će njegova supruga, starica Jelisaveta, roditi sina. Zaharija isprva nije mogao da poveruje u anđeoske reči, pa je kao znak svoje sumnje ostao nem sve do osmoga dana nakon rođenja deteta. Tada, na dan obrezivanja i davanja imena, na daščici je ispisao ime Jovan i u tom trenutku mu se govor vratio. Tako je, prema predanju, na svet došao jedan od najpoštovanijih svetaca, poznat među narodom kao Jovan Krstitelj.
Jovan je nazvan Krstiteljem jer je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, a zovu ga i Preteča, zato što je najavljivao dolazak Mesije i pozivao ljude na pokajanje i povratak Bogu. Njegova uloga u hrišćanskoj tradiciji ostala je od presudnog značaja, kao onoga koji je pripremao put Gospodu i simbolično povezao Stari i Novi zavet.
Na praznik posvećen ovom svecu, Ivanjdan, u različitim krajevima postoji mnogo zanimljivih narodnih običaja i verovanja. Tako Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane ovaj dan, izlaze na livade i spuštaju glavu u rosnu travu. Veruje se da taj čin donosi dobro zdravlje tokom cele godine, jer rosa na Ivanjdan ima posebnu moć.
Za ovaj praznik pletu se venci od ivanjskog cveća koji nose simboliku ljubavi i braka. Devojke u vence često umeću crvenu ružu kao znak želje za srećnim brakom i blagostanjem. U narodu se kaže da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se čak i sunce tog dana tri puta zaustavi na svom putu nebeskim svodom.
Bez obzira na to iz kog razloga se venčići pletu uoči praznika, postoji verovanje da ih treba okačiti iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Takav venac se smatra zaštitnikom doma, koji čuva ukućane od nesreće i nevolja tokom cele naredne godine. Takođe, postoji predanje da bi žene koje nemaju dece, a žele potomstvo, trebalo da se na ovaj dan provuku kroz vence od Jovanove trave, jer taj čin simbolično otvara put za rađanje.
Narodna predanja vezana za Ivanjdan uključuju i određene zabrane. Na ovaj dan se savetuje da se ne čine određene stvari, jer bi to moglo privući lošu sreću ili gubitak. Pre svega, ne bi trebalo poklanjati svoje stvari drugima, niti prodavati bilo šta. Takođe, pozajmljivanje novca se smatra nepovoljnim i treba ga izbegavati kako se finansije ne bi rasule.
Poseban oprez važi za vinograde. U narodnom verovanju stoji da se u vinogradima ne sme raditi tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kaže se da vinova loza u tih sedam dana najviše napreduje, jer je čuva sam Sveti Jovan. Onaj ko veruje u ovu moć i uzdrži se od rada u vinogradu, biće nagrađen obiljem grozdova kada dođe vreme berbe.
Praznik Svetog Jovana Krstitelja za mnoge ljude predstavlja trenutak kada se usporava svakodnevni ritam i okreće se pažnja duhovnosti, porodici i običajima. Veruje se da molitve upućene tog dana imaju posebnu snagu, a oni koji sa iskrenom verom obeleže praznik, mogu očekivati blagoslov i mir u srcu.
