Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sa dubokim poštovanjem obeležavaju praznik posvećen Svetoj prepodobnomučenici Fevroniji, svetiteljki koja je vekovima simbol čiste vere, istrajnosti i potpune predanosti Bogu.
Njena životna priča nosi snažnu poruku o hrabrosti i duhovnoj snazi, kao i o velikoj žrtvi koju je podnela kako bi ostala verna Hristu i svom zavetu. Rođena kao kći uglednog rimskog senatora Prosfora, Fevronija je odrasla u bogatstvu i blagostanju, ali njen duh je od najranijih dana bio usmeren ka višim, nebeskim vrednostima. Kada su joj roditelji želeli ugovoriti brak sa jednim uticajnim muškarcem, ona je odbila ovo svetovno vezivanje, odlučivši da svoju mladost i ceo život prinese Gospodu.
- Bežeći od svih iskušenja i prolaznih uživanja ovog sveta, zaklela se na monaški život, predavši se Hristu kao svom večnom i duhovnom ženiku. U potrazi za mestom mira i molitve, uputila se na Istok, u daleku Asiriju, gde je stupila u manastir kojim je upravljala njena tetka Vriena, mudra i bogobojažljiva igumanija koja je postala njena duhovna voditeljka.
U tim teškim vremenima car Dioklecijan započeo je nemilosrdne progone hrišćana širom Rimskog carstva. Njegov cilj bio je da uništi novu veru koja je sve više osvajala srca ljudi. Tokom tog krvavog perioda, mladi plemić Lisimah, sin rimskog velikaša, našao se pod budnim okom cara koji ga je sumnjičio da u tajnosti gaji hrišćanske simpatije. Da bi proverio njegovu odanost, Dioklecijan ga je poslao u Asiriju zajedno sa njegovim stricem Selinom. Njihova misija bila je jasna i surova: hvatati, mučiti i ubijati hrišćane bez trunke milosti.
Dok je Selin bio poznat po svojoj neizmernoj okrutnosti, spreman da uništi sve hrišćansko gde god bi se pojavilo, Lisimah je u svom srcu gajio saosećanje i ljubav prema progonjenima. Iako je morao da prati strica i učestvuje u misiji, potajno je pomagao hrišćanima da izbegnu smrt, skrivajući ih i upozoravajući na opasnosti. Njegova plemenitost bila je u oštrom kontrastu sa Selinovom surovošću.
U takvim okolnostima sudbina je ukrstila puteve Lisimaha i Fevronije. Lisimah je bio opčinjen njenom duhovnom lepotom i čvrstinom vere, te je izrazio želju da se oženi njome. No Fevronija je odbila, čvrsto ostajući verna svom zavetu Hristu i monaškom životu. Ta njena nepokolebljivost postala je neoboriv dokaz njene duboke duhovnosti, ali i povod za stravičnu patnju koja je usledila.
Fevronija je ubrzo bila uhvaćena i izvedena pred sud. Suočila se sa mučiteljima koji su je primoravali da se odrekne svoje vere i prinese žrtvu rimskim bogovima. Iako je pretrpela strašna zlostavljanja i fizičke muke, ostala je smirena i puna ljubavi prema Bogu. Njeno srce nije posustajalo, a iz njenih usta izlazile su reči koje su svedočile o veri jačoj od bola i smrti. Na kraju, Fevronija je položila svoj život, pridruživši se broju mučenika i postavši uzor nebrojenim generacijama vernika. Njena duša se preselila u večnu radost 310. godine, dok su njene mošti 363. godine prenete u Carigrad, gde su postale izvor utehe i isceljenja za mnoge.
- Čak i nakon smrti, njeno prisustvo osećalo se među sestrama u manastiru. Na dan njenog praznika, monahinje su svedoče da su je viđale kako stoji na svom uobičajenom mestu, obasjana blagim svetlom koje je izazivalo strahopoštovanje i radost u njihovim srcima. Verovalo se da njene mošti imaju isceliteljsku snagu, a brojna čuda pripisivala su se njenom zagovorništvu.
Ovaj sveti dan opominje nas na prolaznost života i na činjenicu da nijedan trenutak nije pod našom kontrolom. Ljudi često planiraju budućnost sa uverenjem da ih čekaju sreća i uspeh, ali zaboravljaju da samo Bog zna šta donosi sutrašnji dan. Mnogi su s radošću iščekivali svoj brak ili krunisanje, a prethodne noći su se preselili u večnost. Zato je mudrost sadržana u rečima: ne hvalimo se onim što nije u našoj vlasti.
Čovek ne bi smeo da kaže: „Sutra mi dolazi veliki dobitak“, „Sutra ću uživati u sreći“ ili „Sutra mi je najvažniji dan u životu“. Možda baš te noći njegova duša napusti telo i nađe se pred sudom Božijim, okružena nepoznatim duhovima. Sve što imamo jeste sadašnji trenutak, i zato je važno živeti u veri, čistoti i neprestanoj zahvalnosti.
Život i žrtva prepodobne mučenice Fevronije svedoče o neprolaznoj vrednosti vere, o ljubavi prema Bogu koja je jača od bola i straha od smrti. Njeno ime i delo i danas inspirišu vernike da istraju u iskušenjima i očuvaju svoju dušu za večnost.
