Svakog 3. oktobra vernici Srpske pravoslavne crkve posvećuju molitve i sećanja svetom Jevstatiju, poznatom i kao Evstatije, koji je u narodnom predanju priznat za zaštitnika lovaca, šuma i prirode.
Njegov životopis spaja istorijske okolnosti i legendarne događaje, a sama priča o njegovom preobraćenju i mučeništvu postala je simbol nepokolebljive vere.Rođen u Rimu, u vremenu između 70. i 120. godine, nosio je ime Plakida. Bio je ugledni vojskovođa, cenjen zbog svojih vojnih uspeha, ali i strastveni lovac. Sudbina mu se promenila jednog dana kada je, na hrišćanski praznik Veliki petak, krenuo u lov. U šumi se suočio sa prizorom koji mu je iz korena promenio život – ispred njega je stajao jelen, a među njegovim rogovima pojavio se blistavi krst. Uz taj prizor, Plakida je čuo i glas Gospodnji koji ga je pozvao da se okrene hrišćanskoj veri i da primi krštenje.
- Dirnut do srži, poslušao je taj glas. Zajedno sa svojom ženom i dvojicom sinova otišao je do sveštenika, primio veru u Hrista i na krštenju dobio ime Jevstatije. Potom se vratio na isto mesto gde je prvi put video jelena i u molitvi zahvalio Bogu što ga je uveo u istinu. Međutim, odmah nakon toga začuo je tajanstveni glas koji mu je najavio teške kušnje i stradanja.
Iz straha da će njegova nova vera ugroziti porodicu, Jevstatije je napustio Rim i preselio se u Egipat, gde je, skriven pod drugim imenom, živeo čak petnaest godina. Njegov spokoj nije dugo potrajao, jer su varvarska plemena napala Carstvo. Carevi izaslanici su tragali za poznatim vojskovođom i na kraju ga pronašli. Vratili su ga u Rim, gde je u međuvremenu na presto seo car Hadrijan.
Hadrijan je zahtevao od Jevstatija da prinese žrtvu rimskim bogovima. Kada je vojskovođa to odbio, otvoreno priznajući da je hrišćanin, usledilo je mučenje. Najpre su ga bacili pred zveri, ali mu nisu naudile. Zatim je car naredio da se on, zajedno sa ženom i decom, zatvori u usijano telo metalnog bika. Nakon tri dana, njihova tela su pronađena nepovređena, ali bez života. Vernici su ih sahranili, a Jevstatije je proglašen velikomučenikom.
Već u trećem veku hrišćanski lovci su počeli da ga štuju kao svog zaštitnika. Njegovo ime se slavi do danas, i to posebno među onima koji provode vreme u prirodi, u lovu ili šetnji šumama. Ovaj praznik nosi i dublju poruku – da istrajnost u veri donosi večnu nagradu, bez obzira na teškoće i stradanja.
Njegov život je pun poučnih epizoda. Jedna od njih opisuje trenutak kada je izgubio oba sina na obali reke. Dok je jednog prenosio, lav je ugrabeo drugog i odneo ga. Kada se vratio, video je kako vuk odnosi sina sa druge obale. Takva scena bi mnoge navela na očaj i samoubistvo. Međutim, Jevstatije se nije predao. Umesto da digne ruku na sebe, nastavio je da živi u tuzi i veri, radeći kao najamnik. Nakon petnaest godina, čudom Božijim, ponovo je ugledao svoje sinove i doživeo sreću da ih zagrli.
- Hrišćanska tradicija naglašava da je samoubistvo jedan od najtežih grehova jer prkosi Duhu Svetome koji daruje život. Za razliku od ubistva, gde je moguće pokajanje, za samoubistvo ne postoji iskupljenje. Upravo primer svetog Jevstatija pokazuje kako vera u Boga može čoveku dati snagu da preživi i onda kada je bol najveći i kada se sve čini izgubljenim.
Na dan njegovog praznika vernici pale sveće i upućuju molitve. Smatra se da one donose mir, otklanjaju nesreću i donose blagostanje u domove. Takođe, postoji običaj da se toga dana ljudi prošetaju po šumama, livadama ili parkovima. Na taj način odaju počast svetitelju i veruju da će im on podariti sreću i zaštitu u narednom periodu.
Lik svetog Jevstatija u narodnoj i crkvenoj tradiciji ostao je simbol čoveka koji je imao sve – ugled, moć i bogatstvo – ali je sve to izgubio zbog svoje vere u Hrista. Njegovo nepokolebljivo svedočanstvo ostaje primer da se pravi smisao života ne meri materijalnim dobrima, već istrajnošću u veri i spremnošću na žrtvu.
Praznik svetog Jevstatija podseća vernike da čak i u najtežim iskušenjima ne treba gubiti nadu. Njegova priča uči da vera može dati snagu jaču od svake patnje, i da čak i kada sve izgleda izgubljeno, čovek može pronaći utehu i svetlost u Bogu. Zato i danas, vekovima nakon njegovog stradanja, on ostaje zaštitnik ne samo lovaca, već i svih onih koji tragaju za smislom, istinom i unutrašnjom snagom.
