Današnji dan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je trojici ranohrišćanskih mučenika Trofimu, Savatiju i Dorimedontu ali i svim ljudima koji trpe zbog svojih uverenja i odbijanja da se odreknu vere.
Ovi svetitelji, različitog porekla i statusa, ujedinili su se kroz duboku veru u Hrista, koja ih je na kraju koštala života. Njihova priča vodi nas unazad do kraja 3. veka, za vreme vladavine rimskog cara Proba, i svedoči o hrabrosti, istrajnosti i nepokolebljivosti u veri.
Legenda kaže da su Trofim i Savatije uhapšeni tokom paganskog praznika u čast boga Apolona. Dok su se oni molili svom Bogu, pagani su ih primetili i odveli pred upravnika oblasti. Sud je odlučio da se mučenja odvijaju odvojeno, a priče o njihovom stradanju zadržale su se do danas, prenoseći lekcije o veri i hrabrosti.
- Prvo je izveden Trofim, koji je hrabro odbio da se odrekne hrišćanske vere. Upravnik je naredio da ga prebiju dok se zemlja ne natopi njegovom krvlju, potom je obešen o drvo, a meso mu je kidano do kostiju. Ipak, Trofim je ostao nepokolebljiv, pokazavši neverovatnu izdržljivost i snagu vere.
Nakon njega izveden je Savatije, koji je takođe odbio da se odrekne Hrista. Njegovo mučenje bilo je posebno strašno – bio je obešen i strugan gvozdenim noktima, a telo mu je potpuno uništeno. Savatije je preminuo tokom mučenja, ali njegova smrt nije poljuljala veru Trofima, koji je nastavio da stoji čvrsto u svom uverenju.
Trofim je potom poslat kod Dionisija, poznatog po brutalnom mučenju, sa gvozdenim čizmama u kojima je morao da hoda po ekserima. Dionisije nije prestajao s mučenjem – Trofim je obešen, na rane su mu suta sirće i so, a potom je izložen plamenu sveća. Ni ove brutalne metode nisu uspjele da slome njegov duh, pa je Trofim završio u tamnici.
U tamnici je upoznao Dorimedonta, rimskog senatora koji je tajno verovao u Hrista i pomagao svojim saborcima u tišini kako bi očuvao položaj i ugled. Kada je Dionisije otkrio Dorimedontovu veru, on je takođe bačen u tamnicu i podvrgnut mučenju. Dorimedont je bio izložen strašnim patnjama – pekli su mu rebra, odrali lice, izbili zube i prisiljavali ga da hoda po žaru. Iako su obojica pretrpeli neizrecive patnje, njihova vera ostala je netaknuta.
Kada mučitelj više nije mogao da ih pokoleba, odlučio je da ih izloži javnom poniženju – naredio je da Trofim i Dorimedont budu bačeni pred izgladnele zveri. Prema predanju, medvedica, ris i lav odbili su da ih povrede, što je pokazalo snagu njihove vere i zaštitu koju su dobili od Boga. Konačno, Dionisije je naredio da im se odseku glave, čime su njihova stradanja završena.
- Današnji praznik ne slavi samo prošlost, već i simbolizuje nepokolebljivost, hrabrost i istrajnost u veri. Priča Trofima, Savatija i Dorimedonta podseća vernike da vera može pružiti snagu u najtežim trenucima i da čak i u patnji nije čovek sam. Njihove duše, prema verovanju, caruju na nebesima i mole se za sve mučene i nesrećne ljude širom sveta, pružajući im utehu i nadu u spasenje.
Ovaj dan je prilika da se setimo svih koji danas trpe zbog svojih uverenja i da kroz molitvu i saosećanje podržimo one koji su u nevolji. Trofim, Savatije i Dorimedont ostaju simboli hrabrosti, odanosti i vere – primeri koji inspirišu vernike da se drže svojih uverenja, čak i kada su suočeni sa nasiljem, nepravdom i pretnjama. Njihova priča nas uči da snaga vere i istrajnost mogu prevazići i najveće prepreke, a njihovo sećanje osnažuje sve koji žele da ostanu verni svojim uverenjima.
Današnji praznik je tako i podsećanje na to da niko u svojoj patnji nije sam. Kroz istoriju, kroz stradanje ovih svetitelja, Crkva pokazuje da vera, hrabrost i strpljenje donose unutrašnji mir i snagu, a njihova priča inspiriše sve generacije da čuvaju svoje uverenje i dostojanstvo, bez obzira na okolnosti.
