Srpska pravoslavna crkva danas sa posebnim poštovanjem obeležava dan posvećen Svetoj Tekli, jednoj od prvih žena koje su u hrišćanskoj istoriji prihvatile mučeništvo i svedočenje vere. Njeno ime i delo vekovima inspirišu vernike, a njena priča prenosi se kao primer istrajnosti i vere u božansku pravdu.
Tekla je odrasla u porodici gde je od najranijih dana bila učena običnim poslovima koje su devojke toga doba morale znati. Vežbala je vez, kućne poslove i svakodnevne veštine, pripremajući se za život kakav se očekivao od žene njenog vremena. Ipak, sudbina joj je bila drugačija. Kada je imala osamnaest godina, slučajno je čula propoved apostola Pavla. Njegove reči su na nju ostavile dubok trag, toliko da je tri dana i tri noći nepomično slušala njegovu pouku. Taj trenutak postao je prekretnica u njenom životu – odrekla se dotadašnjeg puta i u potpunosti se okrenula Hristu.
- Njena majka, međutim, nije mogla da prihvati ovu odluku. Smatrala je da je Tekla zalutala i pokušala je na sve načine da je odvrati. Kazne, pretnje, batine i uskraćivanje hrane nisu uspeli da promene njenu odluku. Kada je videla da ništa ne pomaže, majka je otišla kod sudije i zatražila da Teklu osudi na smrt. Sudija je doneo odluku da je spale, ali dogodilo se čudo – plamen je nije povredio. Svi prisutni ostali su zatečeni, a Teklina vera postala je još snažnija.
Od tada se posvetila propovedanju zajedno sa apostolom Pavlom. Putovala je, širila reč Hristovu i svojim primerom privlačila mnoge ljude novoj veri. Njena snaga i odanost nisu mogli da prođu nezapaženo, pa su vlasti odlučile da je zaustave. Osudili su je na smrt bacanjem pred divlje zveri, ali i tu se pokazalo čudo: životinje su ostale mirne i nisu joj učinile nikakvo zlo. Tekla je ponovo izašla nepovređena, a narod je sve više verovao u njenu svetost.
Kako se broj obraćenih povećavao, rasla je i zavist onih koji su osećali da gube moć i uticaj. Prema predanju, lekari i travari iz njenog kraja, uplašeni da će ljudi prestati da im se obraćaju, odlučili su da joj naude. Poslali su grupu mladića da je napadnu i obeščaste. Tekla se tada sa suzama i strašću molila Bogu da je spase. U tom trenutku pred njom se otvorila stena, koja ju je progutala i sakrila od progonitelja. Vernici veruju da je to mesto postalo njen večni dom i da tu počivaju njene mošti.
U narodu je ukorenjeno verovanje da je Sveta Tekla zaštitnica žena, ali i svih koji se nalaze pred važnim životnim odlukama. Smatra se da svako ko na njen dan započne novi posao ili krene u neki poduhvat, može računati na njen blagoslov. Posebno se ističe običaj da žene tog dana odlaze u crkvu i iskreno se mole svetiteljki. Tradicija kaže da će jedna njihova želja biti uslišena, pod uslovom da dolazi iz čistog srca i da je podržana istinskom verom.
- Danas deo njenih moštiju počiva u Staroj srpskoj pravoslavnoj crkvi na Baščaršiji u Sarajevu. Vernici iz različitih krajeva dolaze da se poklone i da odaju počast, verujući da njena svetost i dalje štiti i pomaže onima koji joj se obrate. Njeno ime u crkvenom kalendaru stoji kao podsećanje na nepokolebljivu veru i spremnost da se podnese stradanje zarad Hrista.
Zbog svih iskušenja koja je prošla, nazvana je prvostradalnicom među ženama. Ona predstavlja simbol hrabrosti i doslednosti, primer kako vera može biti jača od straha, osude i nasilja. Njena priča pokazuje da, kada se čovek potpuno preda Bogu, nijedna prepreka nije nepremostiva.
Danas, vekovima kasnije, Teklina legenda i dalje živi. Vernici je poštuju kao svetiteljku koja štiti žene, daje snagu u nevoljama i pomaže onima koji iskreno veruju. Njeno ime se izgovara sa poštovanjem, a njen praznik se doživljava kao prilika da se obnovi vera i da se započne nešto novo sa osećajem božanske zaštite.
Tako se sećanje na Svetu Teklu ne čuva samo u knjigama i hramovima, već i u srcima ljudi. Ona ostaje večni primer kako vera, istrajnost i hrabrost mogu da nadjačaju sve prepreke, a njeno svedočenje podseća da je put ka Bogu uvek put nade i spasenja
