Danas, 6. septembra, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog sveštenomučenika Evtihija, jednog od onih svetitelja čiji je život obasjan verom, hrabrošću i čudesima. Njegova priča predstavlja primer neustrašive odanosti Hristu i snagu duhovne borbe protiv idolopoklonstva.
Sveti Evtihije bio je rodom iz Sevastopolja. Kada je čuo propoved o Hristu, napustio je svoje roditelje i prijatelje, odlučivši da se potpuno posveti novom životu. Pridružio se apostolu Jovanu Bogoslovu, voljenom učeniku Hristovom, i pratio ga svuda, podražavajući njegov način života. Od njega je crpeo ne samo znanje, već i blagodat Božiju, koja mu je davala snagu da se bori protiv lažnih učenja i paganskih običaja.
- Kasnije je upoznao i apostola Pavla, kome je sledovao kao zvezda suncu. Zajedno s njim je propovedao Evanđelje, hrabro podnoseći sve teškoće i progonstva. Zbog takvog života, Evtihije je smatran učenikom obojice – i Jovana Bogoslova i Pavla. Ta sloga i zajedništvo, ističu hagiografi, predstavljaju i poruku današnjim generacijama: samo jedinstvo i vera mogu biti temelj opstanka jednog naroda.
Evtihije je dobio naziv „apostol od manjih“, iako formalno nije bio među sedamdesetoricom Hristovih učenika. Ipak, nosio je titulu apostola jer je propovedao Hrista rame uz rame sa najstarijim učenicima i jer je od njih bio postavljen za episkopa, da bi služio reč i prinosio svetu, beskrvnu žrtvu. Putovao je kroz mnoge zemlje, šireći veru, nikada sam – jer ga je, kako beleže predanja, uvek pratio anđeo Božji, darujući mu snagu i unapred otkrivajući iskušenja koja dolaze.
Njegov život bio je ispunjen progonstvima, tamnicama i mučenjima. Ipak, sve je to podnosio sa neustrašivim trpljenjem. Kada je dugo bio mučen glađu u zatvoru, Bog mu je poslao hleb s neba, koji mu je donela nevidljiva ruka. Taj hleb ga je toliko okrepio da su mu muke postale nevažne. Drugi put, dok je bio obešen nag i strugan oštrim zumbom, iz njegovog tela poteče krv pomešana sa miomirisnim uljem, šireći božanstveni miris koji je ispunio prostoriju.
Još jedno čudo dogodilo se kada su ga mučitelji bacili u užareni plamen. Tada se začuo grom i sa neba je pala jaka kiša pomešana sa snegom, ugasivši vatru. Sveti Evtihije je iz ognja izašao potpuno nepovređen, slaveći Boga. Kasnije je bio predat zverima, ali one nisu pokazale nikakvu agresiju – naprotiv, stajale su krotke pred njim kao pitome ovce. Najveće čudo desilo se kada je lav, pušten da ga rastrgne, progovorio ljudskim glasom i pred svima potvrdio veličinu i silu Hrista Spasitelja. To je zaprepastilo i posramilo neznabošce, a učvrstilo veru prisutnih.
Kao što je u Starom Zavetu magarica Valamova mogla progovoriti ljudskim jezikom, tako je i sada Gospod učinio da usta lava posvedoče Njegovu moć. Bio je to znak da je Božja sila svemoguća i da se može javiti i na najmanje očekivan način.
- Na kraju svog zemaljskog puta, Sveti Evtihije je bio odveden iz Efesa u rodni Sevastopolj, gde mu je odrubljena glava. Ispunivši podvig mučeništva, bio je ovenčan vencom pobede od Hrista. Njegova smrt nije bila kraj, već trijumf večnog života i potvrda besmrtnosti vere.
U narodnom predanju, ovaj svetitelj se povezuje i sa običajima i verovanjima. Smatralo se da ljudi koji stoje pred važnim odlukama treba da odu u crkvu i pomole se Svetom Evtihiju. Njegovo posredovanje pomaže vernicima da donesu prave odluke i da ih u tome prati blagoslov Božiji. U molitvi mu se upućuju reči: „Oče Evtihije, moli Hrista Boga da spase duše naše.“
Njegov život je primer ustrajnosti, hrabrosti i vere. Od mladića koji je napustio dom radi Hrista, preko učenika apostola, do episkopa i mučenika, Sveti Evtihije pokazuje kako posvećenost i odanost mogu čoveka učiniti neuništivim, čak i pred mukama i smrću. Njegova čuda nisu samo svedočanstvo njegove lične snage, već i dokaz da Bog nagrađuje one koji Mu ostanu verni do kraja.
Zato ga pravoslavni vernici i danas prizivaju kao pomoćnika, naročito kada su na životnim raskrsnicama. Njegova priča podseća da čak i onda kada se čini da su iskušenja nepodnošljiva, postoji sila jača od svake muke, sila koja hrani, čuva, isceljuje i podiže – a to je Hristova ljubav
