Danas srpska pravoslavna crkva slavi praznik posvećen svetom Gavrilu.Ovaj praznik zauzima posebno mjesto u duhovnoj tradiciji.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, današnji dan posvećen je jednom od najznačajnijih svetaca – Svetom arhangelu Gavrilu. Ovaj praznik, poznat kao Sabor Svetog arhangela Gavrila, ima posebno mesto u narodnoj i duhovnoj tradiciji, a u narodu se često naziva i letnji Aranđelovdan. Za razliku od zimskog, koji se slavi 21. novembra, ovaj letnji praznik obilježen je vedrinom, toplinom i verovanjem da donosi sreću, blagostanje i duhovni mir u domove onih koji ga proslavljaju s verom i poštovanjem.
Prema predanju, praznik se vezuje za javljanje Blagovesnika, odnosno trenutak kada se arhangel Gavrilo javljao s nebeskim porukama i vestima. Gavrilo, uz arhangela Mihaila, smatra se jednim od najvećih vođa nebeskih sila, anđela i duhova dobra. Njegova uloga u svetoj istoriji je izuzetno značajna – on je taj koji je Blagovestio Presvetoj Bogorodici da će roditi Sina Božjeg, što ga čini glasnikom najvažnije poruke hrišćanstva.
Ovaj letnji praznik navodno je ustanovljen u 9. veku na Svetoj Gori, nakon čudesnog javljanja arhangela Gavrila u jednoj keliji kod Kareje. Po verovanju, arhangel je tada prstom u kamenu ispisao pesmu Bogorodici, što se smatra jednim od najvećih duhovnih čuda. Upravo zbog toga, ovaj dan se ne vezuje samo za svetitelja, već i za duhovnu obnovu, unutrašnji mir i nebesku milost.
U narodnim običajima, ovaj praznik ima posebnu simboliku. Smatra se danom dobrote i davanja, kada bi trebalo da se setimo svojih bližnjih, a naročito onih koji su siromašni, bolesni ili usamljeni. Ljudi se podstiču da toga dana pokažu samilost, razumevanje i velikodušnost. Takođe, po narodnom verovanju, na današnji dan strogo je zabranjeno obavljati fizičke i materijalne poslove, posebno one koji se rade zarade radi. Dozvoljeni su samo dobrotvorni poslovi, oni koji proističu iz čiste ljubavi prema bližnjem i iz potrebe da se pomogne drugome.
U nekim delovima Srbije, letnji Aranđelovdan posebno proslavljaju čobani. Ovaj praznik se često smatra početkom nečeg novog, trenutkom kada se treba zastati, preispitati svoje postupke, oprostiti greške i krenuti novim putem, sa više vere, dobrote i smirenja. Mnogi upravo danas donose važne životne odluke, jer veruju da ih arhangel štiti i vodi.
U duhovnom smislu, ovaj praznik se obeležava i molitvom Svetom arhangelu Gavrilu. Ona se izgovara s velikim poštovanjem i nadom u njegovu zaštitu i milost. Molitva se obraća ovom svetitelju kao blagovestitelju Božje volje, moleći ga da ispuni srce radošću, da pomogne u prevazilaženju gordosti, da najavi dan smrti kako bi se grešnik pripremio, ali i da zaštiti od bolesti, demona i nevolja. U molitvi se traži zagovor kod Boga za oprost grehova, kao i unutrašnje isceljenje i duhovni mir.
- Jedan od najupečatljivijih simbola vezanih za arhangela Gavrila jeste freska “Beli anđeo” koja se nalazi u manastiru Mileševa. Ova freska, koja prikazuje Gavrila kao mladolikog anđela u belom ruhu, smatra se jednim od najlepših i najznačajnijih umetničkih dela srednjovekovne Srbije. Njegova pojava odiše mirnoćom, snagom i duhovnom čistotom, a slika je postala simbol nade i vere.
Proslavljanje ovog dana, kako u crkvenim tako i u narodnim okvirima, podseća vernike na važnost duhovnih vrednosti. Nije reč samo o običaju, već o pozivu na promenu, na činjenje dobra, na otvaranje srca za druge. Veruje se da onaj ko danas iskreno pomogne drugome, ko ne misli na ličnu korist, već na opšte dobro, može očekivati blagoslov tokom cele godine.
Na kraju, letnji Aranđelovdan je dan kada treba stati, zahvaliti se na svemu što imamo, molitvom se povezati s nebeskim silama, posebno s arhangelom Gavrilom, i otvoriti srce za sve ono što je dobro, čisto i iskreno. U tome leži istinska vrednost ovog praznika – u ljubavi prema bližnjem, veri u višu silu i spremnosti da se sopstveni život usmeri ka višem duhovnom cilju.
