U današnjem članku vam pišemo na temu Svete Petke, praznika koji mnogi ljudi doživljavaju kao poseban trenutak u godini. To je dan kada se u narodu osjeća snaga vjere, a priče o ovoj svetiteljki bude osjećaj poštovanja i zahvalnosti.
Sveta Petka je praznik koji se u srpskom narodu duboko poštuje i čuva kroz generacije. Iako se na ovaj dan ne posti svake godine, mnogi ljudi iz običaja i vere ipak odlučuju da poste. Ono što sveštenici posebno naglašavaju jeste da od svih običaja najvažniji ostaje onaj iskonski – da se ujutru ode u crkvu, zapali sveća i u miru uputi molitva. Oni savetuju da praznik ne treba opterećivati sujeverjem, već ga posvetiti duhovnom smirenju.
U mnogim domovima ovaj dan je prilika da se porodica okupi. Žene obično pripremaju svečani ručak, a za stolom se okupljaju najbliži, stvarajući atmosferu sloge i ljubavi. Upravo u tome leži poruka praznika – u zajedništvu i u miru.
- Ko je bila Sveta Petka? Njeno ime Paraskeva, koje na grčkom znači petak, vezuje je za dan u sedmici kada se i danas proslavlja. Rođena je u 10. veku u mestu Epivat, u Maloj Aziji. Odrasla je u imućnoj hrišćanskoj porodici i od ranih dana pokazivala veliku pobožnost. Imala je brata Jevtimija, koji je kasnije postao episkop. Već tada se moglo naslutiti da će i ona krenuti putem vere i posvećenosti.
Posle smrti roditelja, odlučila je da svoj život posveti Bogu. Najpre je živela u Carigradu, a zatim je otišla u Palestinu kako bi se poklonila mestima koja su bila obeležena životom Hristovim. Na kraju je izabrala Jordansku pustinju, gde je u molitvi i odricanju provela mnoge godine. Pred smrt joj se, prema predanju, javio anđeo i rekao da se vrati u rodni grad. Vratila se tiho, neprimetno, a svoj život završila u skromnosti i molitvi.
Nakon njene smrti dogodilo se čudo. Kada su radnici iskopavali grob za jednog utopljenika, naišli su na telo koje je bilo potpuno očuvano. U početku tome nisu pridavali pažnju, ali se ubrzo više ljudi javilo sa snovima u kojima im je svetiteljka otkrila svoje ime i tražila da njene mošti budu prenete na časno mesto. Kada je to učinjeno, počela su brojna čudesna isceljenja. Ljudi su dolazili iz raznih krajeva, moleći se i nalazeći utehu.
Sudbina moštiju Svete Petke odvela ih je na dug put kroz istoriju. Najpre su prenete u Trnovo, zatim u Rumuniju, a kasnije, na molbu carice Milice, vraćene u Srbiju. Konačno su stigle u Beograd, na Kalemegdan, gde i danas stoji kapela sa čudotvornim izvorom. Taj prostor postao je svetinja za generacije vernika koji i danas dolaze da zapale sveću i pomole se.
- Priča o Svetoj Petki nije samo priča o jednoj ženi, već o snazi vere i istrajnosti. Njena životna odluka da se potpuno posveti duhovnosti i da živi u skromnosti ostaje večna poruka svima. Praznik nas podseća da ono što zaista vredi nije spoljašnji oblik obeležavanja, već ono što nosimo u srcu – mir, ljubav i molitvu.
Danas, kada se govori o Svetoj Petki, ne misli se samo na istoriju i predanja, već i na osećaj koji ona budi u ljudima. Ona je simbol utehe, zaštite i nade, a njeno ime se u narodu izgovara sa posebnim poštovanjem. Zato i ne čudi što se njen dan obeležava sa toliko topline i vere.
Na kraju, ostaje da se prisetimo poruke sveštenika: pravi način da se praznik poštuje jeste iskrena molitva i okupljanje porodice u miru i slozi. To je ono što daje smisao i snagu, a životni put Svete Petke ostaje kao primer da vera i istrajnost mogu voditi čoveka kroz sve teškoće
