Danas srpska crkva slavi veliki praznik,vjeruje se da za zdravlje na današnji dan potrebno urditi ovo.Praznik je posvećen presvetoj bogorodici Trojeručice.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, 25. jul je dan kada se sa velikom pobožnošću i poštovanjem obeležava praznik Presvete Bogorodice Trojeručice. Ovaj svetac zauzima posebno mesto među vernicima, ne samo zbog svog značaja u hrišćanskoj tradiciji, već i zbog duboke priče o čudu koja je vezana za njeno poreklo.
- Sve počinje sa Svetim Jovanom Damaskinom, jednim od najcenjenijih hrišćanskih pisaca i teologa iz 8. veka. U vreme kada su se vodile teške borbe protiv poštovanja ikona, Jovan je snažno stajao u odbranu svetih slika, što ga je dovelo do sukoba sa tadašnjom vlašću. Optužen nepravedno, našao se pred kalifom Damaska, koji je kao kaznu naredio da mu se odseče desna ruka. Težak udarac za nekoga ko je živeo od pisanja i duhovnog stvaralaštva.
U svom očaju, Jovan se iskreno i duboko molio Presvetoj Bogorodici, stojeći pred njenom ikonom. Molitva nije ostala neuslišena – desila se božanska intervencija, i njegova ruka je čudesno isceljena. U znak zahvalnosti, dao je da se na ikonu doda treća ruka, izrađena od srebra, i upravo po toj simbolici je ikona dobila naziv – Trojeručica.
Nakon ovog događaja, Jovan se povukao iz javnog života i zamonašio se u lavri Svetog Save Osvećenog, gde je ikona ostala uz njega. Pre smrti, ostavio je zaveštanje da se sveta slika preda čoveku iz carske loze, a to je vekovima kasnije postao Sveti Sava, tada arhiepiskop i sin srpskog vladara. Ikona je prenesena u srpske krajeve, i nakon dugog puta, svoje stalno mesto pronašla je u manastiru Hilandar na Svetoj gori.
Postoji predanje koje dodatno oslikava značaj ove ikone. U vreme kada su Turci okupirali Srbiju, monasi iz Studenice odlučili su da ikonu spasu. Vezali su je za magarca, verujući da će on, vođen Božjom voljom, pronaći mesto gde treba da ostane. Magarac je prešao dugačak put, kroz planine i ravnice, sve do Hilandara, gde se zaustavio – znak da tu treba da ostane. Od tada, ikona Trojeručice je čuvar Hilandara.
- Na dan praznika, vernici se obraćaju Presvetoj Bogorodici kroz posebne molitve. One izražavaju veru, nadu i pokajanje, ali i molbu za duhovnu snagu, spasenje, zdravlje i zaštitu. Naglašava se želja da se pravoslavna vera sačuva, da se život provede u duhovnom miru i čestitosti, i da se dočeka smrt u veri, sa nadom u milost Božiju.
Ikona Trojeručice ima posebno mesto ne samo u crkvenoj tradiciji, već i u istoriji srpskog naroda, naročito dinastije Nemanjić, u čijem se vlasništvu dugo nalazila. Danas se njene kopije nalaze širom sveta, a jedna od najpoznatijih se čuva u Hramu Svetog Save u Beogradu, gde mnogi dolaze da se mole i traže isceljenje ili duhovnu utehu.
Veruje se da ova ikona ima čudotvornu moć, te da je kroz istoriju pomogla mnogima – kako pojedincima u ličnim patnjama, tako i narodu u trenucima velikih iskušenja. Ona simbolizuje veru u čuda, majčinsku zaštitu Presvete Bogorodice i poziva vernike da se sa iskrenim srcem i tišinom duše obrate molitvom.
Na ovaj dan se vernicima preporučuje da se povuku u tišinu, zapale sveću, i makar na trenutak oslušnu svoj unutrašnji glas. U vremenu punom buke, zabrinutosti i nesigurnosti, praznik Trojeručice podseća da vera i molitva i dalje imaju moć da donesu mir, utehu i duhovno isceljenje. To je dan kada se nebo čini bližim, a nada postaje stvarna.
