U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o svecima, kojih je u ovom mjesecu i više nego puno. Za sve one koji možda ne znaju, danas je Sveta Velikomučenica Varvara…..
Danas, 17. decembra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetu Velikomučenicu Varvaru. Ovaj dan nije samo verski praznik, već je duboko ukorenjen u narodnim običajima i tradiciji, koja kroz vekove nosi simbole plodnosti, obnove i nade. Zbog svoje važnosti, Sveti Dan Varvare je svečanost koju vernici proslavljaju uz poštovanje tradicija koje su preživeli kroz generacije. Običaji na dan Svete Varvare često uključuju obrede koji oslikavaju povezanost između religije, prirode i svakodnevnog života.
Običaji na dan Svete Varvare
Jedan od najlepših običaja vezanih za Svetu Varvaru je kuvanje varice, specijalne čorbe od žitarica, koja simbolizuje plodnost i bogatstvo. Prema tradiciji, varica se sprema u večernjim satima, a zatim ostavlja pored vatre da se ohladi tokom noći. Sledećeg dana, gleda se u kojem pravcu je varica “navrila”, jer se veruje da je to mesto gde treba sejati pšenicu za narednu godinu kako bi rod bio plodniji. Varena pšenica, pomešana sa soli, često se koristi za zdravlje stoke, a takođe se posipa mesto odakle se uzima voda za piće, verujući da tako voda postaje lekovita i blagoslovena.
Jedan od značajnih običaja ovog dana jeste i setva žita u maloj činiji, koje do Božića treba da ozeleni. Ova biljka, koja izraste iz žita, simbolizuje obnovu života, plodnost i sreću koja dolazi sa novim početkom. Setva žita je simboličan ritual u kojem vernici izražavaju želju za dobrom žetvom i zdravljem u narednoj godini. Ovaj običaj je prisutan ne samo među pravoslavnim vernicima, već i među rimokatolicima, koji takođe slave dan Svete Varvare.
Recept za varicu
Priprema varice je jednostavna, ali simbolika koja stoji iza ovog jela duboko je ukorenjena u tradiciji. Za pripremu varice potrebni su sledeći sastojci:
- Pšenica
- Kukuruz
- Voda
- Orasi
- Med
Priprema:
- Pšenicu i kukuruz staviti u vodu, tako da voda pređe 2 cm preko žitarica, i ostaviti da odstoje preko noći.
- Sutradan, zameniti vodu i kuvati na niskoj temperaturi 2 do 2,5 sata dok se tečnost ne ispari i zrna ne omekšaju.
- Dodati med i seckane orahe, dobro promešati i poslužiti. Varica se jede hladna i može trajati nekoliko dana.
Kuvanje varice nije samo ritual, već i način da se obeleži i proslavi plodnost i blagostanje, dok se vernici podsećaju na važnost zajedništva i deljenja sa porodicom i prijateljima.
Ko je bila Sveta Varvara?
Sveta Varvara je živela u trećem veku, u vreme cara Maksimijana, i bila je poznata po svom neustrašivom verovanju u hrišćanstvo, uprkos tome što je njen otac, Dioskor, bio odan mnogoboštvu i pokušavao da je zaštiti od uticaja spoljnog sveta. Upravljao je njenim životom i zatvorio je u kulu kako bi sprečio njen kontakt sa svetom. Međutim, Varvara je uspela da spozna hrišćansku veru, a njen život se menjao kada je srela hrišćanske žene koje su je uputile na pravoslavnu veru. Verovala je u Svetu Trojicu i u znak tog verovanja dodala je treći prozor u svojoj kuli. Čak je i na zidu urezala krst, simboličan znak njene vere.
Otac je saznao za njenu veru i prijavio je vlastima. Zbog toga je Varvara bila podvrgnuta strašnim mučenjima, zajedno sa još jednom hrišćankom, Julijanijom. Na kraju je rođeni otac lično pogubio svoju kćerku, što je izazvalo gnev Boga. Prema predanju, otac je ubrzo poginuo od groma kao kaznu za svoju grubu i okrutnu veru.
Sveta Varvara je posthumno postala svetiteljka, a njene mošti danas se čuvaju u Kijevu, gde je poznata kao zaštitnica mnogih zanata, naročito rudara, zemljoradnika, zidara, ali i onih koji rade sa vatrom, kao što su kuvari.
Simbolika Svete Varvare i značaj praznika
Sveta Varvara je postala zaštitnica života, nade i plodnosti, a veruje se da njena smrt označava početak produžetka dana – sve do Božića, kada dan postaje duži za pola sata. Ovaj fenomen simbolizuje nadu i osvetljenje, kako u prirodi, tako i u dušama vernika. Praznik Svete Varvare je stoga vreme kada ljudi gledaju u budućnost sa nadom, želeći da im novi ciklus života donese plodnost, sreću i zdravlje.
Na ovaj dan, posebno deca, pevaju pesme koje su utemeljene na simbolici plodnosti i životne radosti. Jedna od omiljenih pesama glasi:
“Vari, vari, varice,
Da se radu jarice,
I bijele jagnjice,
I detići i junčići!”
Ova pesma odražava veselje, simbolizujući radost života i obećanje novih početaka. Kroz ovu pesmu, koja se često peva uz jelo ili prilikom obeležavanja praznika, vernici pozivaju na zdravlje, sreću i napredak, kako za ljude, tako i za prirodu.
Praznik Svete Varvare tako postaje vreme kada se okupljaju porodice, zajednice i vernici, nastavljajući tradiciju poštovanja prirode, vere i nade u budućnost.
