Sveti Arhiđakon Lavrentije zauzima jedno od najsvetlijih mjesta u hrišćanskoj istoriji. Njegov život i mučenička smrt u 3. veku predstavljaju snažno svedočanstvo vere, hrabrosti i neustrašivosti pred licem smrti.
Rođen i odgajan u vremenu kada je hrišćanstvo bilo još mlado i progonjeno, Lavrentije je bio blizak saradnik i učenik pape Siksta II, a nakon njegovog ustoličenja rukopoložen je za đakona. Kao arhiđakon, dobio je zadatak da nadgleda crkveno blago i brine o siromašnima, što je u Rimskom carstvu tog vremena imalo poseban značaj.
Hrišćanska zajednica u Rimu živela je pod stalnom opasnošću progona. Car Valerijan 258. godine započeo je nemilosrdni talas nasilja protiv vernika. Hrišćani iz uglednih rimskih porodica gubili su imanja, proterivani su iz grada, a mnogi su pogubljeni na okrutan način. Među prvim žrtvama bio je i papa Sikst, pogubljen 6. avgusta iste godine. Pred smrt utešio je Lavrentija, rekavši mu da će i on uskoro slediti njegov put, ali da ga čekaju teža iskušenja i dublje patnje.
- Kada je saznao da će biti uhapšen, Lavrentije je pokazao odlučnost i mudrost. Sve dragocenosti Crkve sklonio je na sigurno mesto kako ne bi pale u ruke rimskih vlasti. Kada je upravitelj tražio od njega da preda bogatstvo Crkve, Lavrentije mu je doveo grupu siromaha i nemoćnih, rekavši da upravo oni predstavljaju istinsko blago hrišćanske zajednice. Njegov čin izazvao je bes i podstakao još žešće mučenje.
U tamnici se dogodilo nešto što je među vernicima brzo zadobilo oreol čuda. Lavrentije je dodirom ruke izlečio nekoliko slepih zatvorenika, a njegove propovedi dotakle su srca i onih koji su ga čuvali. Neki od rimskih stražara poverovali su u Hrista i prihvatili krštenje. Njegova snaga i reči ulivale su nadu zatvorenicima, što je Rimljanima bilo posebno opasno, jer je i u okovima nastavljao da širi hrišćansku veru.
Njegovi dželati pokušavali su na sve načine da ga nateraju da se odrekne Hrista i pokloni rimskim božanstvima. Međutim, Lavrentije je ostao nepokolebljiv. Savetovao je cara i mučitelje da napuste idolopoklonstvo i okrenu se pravom Bogu. Zbog svoje nepokornosti osuđen je na smrt. Njegova presuda bila je surova: stavljen je u gvozdeni sanduk ispod koga je naložena vatra.
Dok su mu telo pekli plamenovi, Lavrentije je zračio neverovatnim mirom i snagom. Zahvaljivao je Bogu, rugao se caru i svojim mučiteljima zbog njihove zaslepljenosti i neznaboštva. Predanje beleži njegovu čuvenu rečenicu upućenu mučiteljima: „Ova strana je pečena, okrenite me i probajte!“ Tim rečima, izgovorenim u trenucima najveće patnje, pokazao je vedar duh i nesalomivu veru. Tako je preminuo, ostavivši dubok trag u istoriji Crkve.
- Sveti Lavrentije se od tada štuje i u rimokatoličkoj i u pravoslavnoj tradiciji. Njegova uloga u očuvanju crkvenog blaga učinila ga je zaštitnikom arhivista i bibliotekara, a njegova vedrina pred licem smrti donela mu je i titulu zaštitnika komičara. U ikonografiji se često prikazuje u đakonskim odeždama, sa kovčegom u ruci, kao simbolom poverenih dragocenosti koje je čuvao.
Njegovo sećanje živi i u narodnim običajima. Njegov praznik, 10. avgust, povezuje se sa pojavom meteorskih kiša, poznatih kao „suze Svetog Lavrentija“. Ljudi su od davnina verovali da te padajuće zvezde predstavljaju suze koje svetitelj proliva za sve vernike. Postoji i predanje da onaj ko u toj noći vidi zvezdu padalicu može zamisliti želju i zamoliti Lavrentija da je prenese Bogu.
Život i mučeništvo Svetog Lavrentija predstavljaju duboku pouku. On nije bio samo đakon i čuvar crkvenog blaga, već čovek koji je svojim delima pokazao da je najveće bogatstvo upravo u ljudima, u siromašnima, bolesnima i nemoćnima. Njegova vera nije se pokolebala ni u trenucima kada je bio lišen slobode, mučen i izložen strašnoj smrti. Naprotiv, tada je njegova snaga postala još očiglednija. Njegova smrt nije bila poraz, već pobeda duhovne slobode nad telesnom mukom.
Zato se i danas vernici obraćaju ovom svetitelju sa nadom i verom. Njegova priča podseća da se u životu treba čvrsto držati svojih uverenja, pomagati drugima i čuvati vedar duh čak i pred najvećim iskušenjima. Sveti Arhiđakon Lavrentije ostao je simbol beskompromisne vere, hrabrosti i radosti koja dolazi iz pouzdanja u Boga. Njegov primer i dalje inspiriše, a njegovo ime se s poštovanjem pominje širom hrišćanskog sveta
