Svi oni koji su vjernici, a poštuju Pravoslavni kalendar, jako dobro znaju da je danas veliki svetac. Ako možete da ispostite, i da svakako se poštedite bilo kakvih radova…
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Kiru i Jovanu, hrišćanskim svetiteljima koje vernici znaju kao čudotvorce.
Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu. Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i lekovima, a i molitvom. Pošto je tvrdio da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upućivao bolesnike na pokajanje i molitvu da bi tako povratili i telu zdravlje. Veruje se da je njegov način lečenja bio jedinstven, jer je spajao medicinu i duhovnu veru, a mnogi su svedočili o čudima koja je činio, ne samo u svom vremenu, već i vekovima nakon svoje smrti.
Hrišćani veruju da su mnogobrojna čuda učinili ovi mučenici i za vreme života i posle smrti. Njihove mošti prenesene su za vreme vladavine cara Arkadija u Rim. Ovaj čin je bio od velikog značaja za hrišćansku zajednicu, jer su mošti smatrane izvorom isceljenja i blagoslova. Ljudi su dolazili iz dalekih krajeva kako bi se poklonili moštima i tražili isceljenje od različitih bolesti i duševnih muka.
Prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin praznuje se 28. juna (11. jula). Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, molio se Bogu, da uništi mnogoboštvo u mestu Manutinu, gde se nalazio idolski hram. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da se tada javio patrijarhu anđeo Božji i rekao mu da će Manutin biti očišćen od mnogoboštva ako on prenese na to mesto mošti svetog Kira i Jovana. Patrijarh je to odmah i učinio: preneo mošti mučenika u Manutin i sagradio tamo crkvu u ime svetih Kira i Jovana.
Hrišćani veruju da su se od moštiju ovih mučenika iscelili mnogi bolesni. Zabeleženi su primeri čudesnih izlečenja: Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana, izlečio se od škrofula; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izlečio se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od različitih bolesti i muka. Njihove mošti prenete su iz Kanoposa u Manutin 412. godine, a vernici i danas veruju u njihovu čudotvornu moć.
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 31. januara i 28. juna po crkvenom, a 13. februara i 11. jula po gregorijanskom kalendaru. U nekim krajevima Srbije, ovi svetitelji slave se isključivo kao veliki čudotvorci i vidari. Ljudi ih naročito prizivaju u pomoć kada imaju problema sa nesanicom, kao i pri osvećenju vode i hrane. Postoji i običaj da se u domovima pali sveća u čast ovih svetitelja, čak i ako porodica ne slavi njihov dan kao krsnu slavu.
Sveti Kir i Jovan smatraju se zaštitnicima bratske ljubavi, prijateljstva i iskrenog drugarstva. Veruje se da će priteći u pomoć svim onima čije je prijateljstvo stavljeno na iskušenja. Njihov kult je rasprostranjen širom hrišćanskog sveta, a u nekim delovima Balkana postoje čak i narodne priče koje govore o njihovim isceliteljskim moćima i pomoći onima koji su bili u nevolji.
Verovanje kaže da će oni, kako od duhovnog, tako i od telesnog otrova, zaštititi sve koji im se danas pomole. Zato će porodice danas, u mnogim krajevima, pre ručka zapaliti sveću i pomoliti se Svetom Kiru i Jovanu čak i ako im nije slava. Legenda kaže da to donosi zdravlje i sreću celoj porodici.
Molitva:
“Čudesa svetih Tvojih mučenika, darovao si nam kao stenu neoborivu, Hriste Bože: Njihovim molitvama razori savete zlorečitih i osnaži žezal carstva, kao Jedini Blag i Čovekoljubac.”
Njihova vera, hrabrost i posvećenost čovečanstvu ostaju primer svim hrišćanima, podsećajući ih da ljubav, milosrđe i praštanje treba da budu osnovne vrednosti u svakodnevnom životu.
