Čuvena glumica Dara Džokić retko govori o svom privatnom životu. Ipak, ponekad napravi izuzetak, te smo u najnovijoj emisiji „Kec na 11” imali prilike da čujemo kakav odnos ima sa svojom naslednicom.
- – Život je izazovno putovanje, daleko od toga da je šetnja po parku. Neizmjerno mi je drago sudjelovati u razgovorima sa svojim mlađim suputnicima, budući da moja kći često odbacuje moje misli kao puka filozofska lupetanja.
Dosljedno se zalažem za odustajanje od očekivanja, jer ona neizbježno vode željama za uspjehom i srećom, koje nisu obvezne. Čak i uz nepokolebljivu predanost i marljivost, nema jamstva za postizanje ovih težnji. Neophodno je da pojedinci njeguju osjećaj smirenosti, priznajući da je život izazovan, ali i pun čarolija.
Usred naše zajedničke borbe, nalazimo utjehu u prolaznim trenucima radosti koji donose pozitivnost u našu budućnost. Ova tapiserija sreće oslanja se na naše vlastite postupke. Pripremite se i započnite dan s ljepotom, savjetovala je Dara, ističući važnost ljubavi prema sebi i prihvaćanja.
Samoprihvaćanje je ključni aspekt nečijeg putovanja. Smatram se odgovornim za neke stvari, čak i u vizualnom kontekstu, ali u konačnici to sam ja. Prihvaćanjem sebe, ljubav i osobni rast mogu cvjetati. Premda shvaćam važnost brige o sebi za žene, živo se sjećam majčinih riječi iz djetinjstva: “Oh Daro, sine moj, tvoj osmijeh i pozitivno ponašanje čine te tako lijepim, a mrštenje i drskost kvare tvoj izgled.” Neosporno je da prava ljepota izvire iznutra, kako je glumica rječito izjavila.
Glumica je 2009. godine doživjela veliki gubitak kada joj je preminuo suprug Bogdan Tirnanić. U ovom teškom trenutku njena kći Dara Džokić postala joj je najveća snaga koja joj je pomogla da prebrodi tugu.
BONUS TEKST:
Istorija i Značaj Obrazovanja kroz Vekove
Uvod
Obrazovanje je fundamentalna komponenta ljudskog društva, ključna za razvoj pojedinaca i zajednica. Kroz vekove, obrazovanje je evoluiralo od jednostavnog prenošenja osnovnih veština i znanja do složenih sistema koji obuhvataju širok spektar disciplina i metoda učenja. U ovom tekstu istražićemo razvoj obrazovanja od njegovih prvih oblika u prastarim društvima do modernog doba, naglašavajući njegov značaj za ljudski napredak.
Rani Oblici Obrazovanja
Prastara društva
U prastarim društvima, obrazovanje je bilo neformalno i direktno povezano sa svakodnevnim životom i preživljavanjem. Stariji članovi zajednice prenosili su znanja i veštine mlađima kroz praktične aktivnosti kao što su lov, sakupljanje hrane, izrada oruđa i osnovne društvene norme. U ovom periodu, obrazovanje je bilo intuitivno i zasnovano na neposrednim potrebama zajednice.
Rane civilizacije
Sa razvojem prvih civilizacija, kao što su Mesopotamija, Egipat, Indija i Kina, obrazovanje je postalo formalizovanije. Pisanje i čitanje postali su ključne veštine, a škole su počele da se pojavljuju kako bi obučavale pisare, sveštenike i administrativne radnike. U ovim društvima, obrazovanje je bilo privilegija bogatih i moćnih, dok je većina populacije ostajala nepismena.
Antički Svet
Grčka
Antička Grčka je bila jedna od prvih civilizacija koja je prepoznala vrednost obrazovanja za razvoj društva. Filozofi kao što su Sokrat, Platon i Aristotel postavili su temelje za zapadnu filozofiju i pedagogiju. Platon je osnovao Akademiju, jednu od prvih institucija visokog obrazovanja, dok je Aristotel osnovao Licej. Obrazovanje u Grčkoj je bilo usmereno na razvoj intelekta, moralnog karaktera i fizičkih veština, sa naglaskom na retoriku, filozofiju, nauke i umetnost.
Rim
Rimsko obrazovanje je u velikoj meri bilo pod uticajem grčke kulture. Bogati Rimljani su često zapošljavali grčke učitelje za obrazovanje svoje dece. Rimsko obrazovanje je naglašavalo praktične veštine kao što su pravo, retorika i vojne veštine. Osnovne škole, poznate kao ludus, bile su dostupne dečacima iz bogatih porodica, dok su visoke škole i univerziteti nudili specijalizovano obrazovanje za one koji su želeli da postanu pravnici, političari ili vojni lideri.
Srednji Vek
Hrišćanske škole
U srednjem veku, hrišćanska crkva je preuzela glavnu ulogu u obrazovanju. Manastiri i katedrale su postali centri učenja gde su monasi i sveštenici učili teologiju, filozofiju, medicinu i druge nauke. Škole su bile osnivane pri crkvama, a obrazovanje je bilo uglavnom usmereno na obuku sveštenstva. Međutim, u kasnijem periodu, počele su se pojavljivati univerzitetske institucije kao što su Univerzitet u Bolonji, Oksford i Pariz, koje su nudile širi spektar obrazovnih programa.
Islamski svet
Za vreme zlatnog doba islama, obrazovanje je doživelo procvat u islamskom svetu. Gradovi kao što su Bagdad, Kairo i Kordoba postali su centri učenja i inovacija. Islamski učenjaci su preveli i sačuvali mnoga dela iz grčke, rimske i persijske kulture, i dodali značajan doprinos u oblastima kao što su matematika, astronomija, medicina i filozofija. Madrase su bile škole koje su nudile obrazovanje u različitim disciplinama, a mnoge od njih su prerasle u univerzitete.
Renesansa i Prosvetiteljstvo
Renesansa
Renesansa, period kulturnog preporoda u Evropi, donela je značajne promene u obrazovanju. Humanizam, filozofski pokret koji je naglašavao važnost individualnog dostignuća i obrazovanja, podstakao je povratak klasičnim studijama. Škole i univerziteti su počeli da se fokusiraju na humanističke nauke, uključujući književnost, umetnost, istoriju i filozofiju. Takođe, izum štamparske mašine od strane Johanesa Gutenberga u 15. veku omogućio je širu dostupnost knjiga i informacija, što je dodatno podstaklo širenje obrazovanja.
Prosvetiteljstvo
Prosvetiteljstvo je bilo period intelektualnog i kulturnog razvoja u 17. i 18. veku, koji je stavio veliki naglasak na obrazovanje, racionalizam i naučno istraživanje. Filozofi kao što su Volter, Ruso, Lok i Kant promovisali su ideje slobodnog mišljenja, jednakosti i obrazovanja za sve. Ovo je dovelo do osnivanja mnogih novih škola, univerziteta i akademija, kao i do reformi obrazovnih sistema širom Evrope.
Moderna Era
19. i 20. vek
U 19. i 20. veku, obrazovanje je postalo dostupnije i sveobuhvatnije. Obavezno osnovno obrazovanje uvedeno je u mnogim zemljama, što je dovelo do značajnog povećanja pismenosti i obrazovnog nivoa populacije. Industrijska revolucija stvorila je potrebu za kvalifikovanom radnom snagom, što je dodatno podstaklo razvoj tehničkih i profesionalnih škola. Obrazovni sistemi su postajali sve sofisticiraniji, sa naglaskom na nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku (STEM).
21. vek
U 21. veku, obrazovanje se suočava s novim izazovima i prilikama. Tehnološki napredak, globalizacija i promene na tržištu rada zahtevaju stalno prilagođavanje obrazovnih programa i metoda. Digitalizacija obrazovanja, uključujući e-učenje i onlajn kurseve, postala je sve prisutnija, omogućavajući pristup obrazovanju široj populaciji. Istovremeno, obrazovni sistemi teže inkluzivnosti, ravnopravnosti i prilagođavanju specifičnim potrebama učenika.
Značaj Obrazovanja
Lični razvoj
Obrazovanje igra ključnu ulogu u ličnom razvoju. Ono omogućava sticanje znanja, veština i vrednosti koje su neophodne za donošenje informisanih odluka, rešavanje problema i kreativno razmišljanje. Obrazovanje takođe doprinosi razvoju samopouzdanja, samopoštovanja i osećaja odgovornosti.
Ekonomski razvoj
Obrazovanje je ključno za ekonomski razvoj i prosperitet društva. Kvalifikovana radna snaga je neophodna za inovacije, produktivnost i konkurentnost na globalnom tržištu. Obrazovani pojedinci su u boljoj poziciji da pronađu zaposlenje, ostvare karijeru i doprinesu ekonomskom rastu svoje zajednice i zemlje.
Društvena kohezija
Obrazovanje promoviše društvenu koheziju i stabilnost. Ono igra ključnu ulogu u razvoju građanskih vrednosti, kao što su poštovanje različitosti, solidarnost i demokratija. Obrazovni sistemi koji promovišu inkluzivnost i ravnopravnost doprinose smanjenju socijalnih nejednakosti i izgradnji pravednijeg društva.
Zdravlje i blagostanje
Obrazovanje ima značajan uticaj na zdravlje i blagostanje pojedinaca i zajednica. Obrazovani ljudi su bolje informisani o zdravstvenim rizicima i načinima prevencije bolesti, što doprinosi dužem i zdravijem životu. Takođe, obrazovanje može poboljšati mentalno zdravlje i emocionalnu stabilnost, smanjujući rizik od depresije, anksioznosti i drugih mentalnih poremećaja.
Zaključak
Obrazovanje je temelj razvoja ljudskog društva. Od prastarih društava do modernog doba, obrazovanje je evoluiralo i prilagođavalo se potrebama vremena, igrajući ključnu ulogu u ličnom, ekonomskom i društvenom razvoju.
