Nakon mnogobrojnih nastojanja da se spasi brak, došlo je do razvoda Radeta Šerbedžije. Početni entuzijazam i ljubav koja ih je vezivala vremenom su izbledeli, ostavljajući iza sebe samo gorčinu i tugu.
Dame širom sveta obožavaju Radeta Šerbedžiju zbog njegove besprekorne pojavne strane: njegove naočitosti, temperamenta, i doze romantičnosti koju donosi dok recituje poeziju. Njegov stav, karakter, ali nadasve, glumačke bravure ostaju nenadmašne i izazivaju divljenje kod publike širom sveta.
Iako bi mnogi očekivali da sa godinama usporava tempo rada, Šerbedžija upravo suprotno čini. Njegova predanost poslu i umetnosti nije izgubila na snazi ni sa godinama. Uz suprugu Lenku Udovički i njihove tri ćerke – Milicu, Ninu i Vanju, Šerbedžija i dalje neumorno rade, što mnoge fascinira i inspiriše.
Nedavno su započeli saradnju na predstavama u Beogradskom dramskom pozorištu koje su izazvale izuzetno pozitivne reakcije kod publike. Iako su prošle decenije otkako je diplomirao, Šerbedžija i dalje poseduje istu strast i energiju prema umetnosti kao i na početku svoje karijere.
Kroz burnu mladost, Šerbedžija je takođe doživeo i veliku ljubav. Još tokom studija zaljubio se u balerinu, koju je nazivao svojom “balerinom”. Sa svega 23 godine, odlučio je da je zaprosi i ubrzo su se venčali. Njihov brak je ozvaničen rođenjem sina Danila i ćerke Lucije. Ipak, kao i u mnogim životnim pričama, sreća nije bila trajna, te je prva supruga Ivana Cerovac, pored titule „balerine“, nosila i teret raspadnutog braka.
Razvod Radeta Šerbedžije od prve supruge dogodio se nešto ranije nego što se javnosti prikazao. Dramski umetnik i pisac posvetio je celu zbirku pesama ovoj vezi, izražavajući svoju duboku emociju i bol kroz stihove. Njegova prva supruga ostala je neizbrisiv deo njegove životne priče, a pesme su postale svedočanstvo njihove ljubavi i njenog uticaja na njegov život i umetnički izraz.
BONUS TEKST:
Tokom večeri, kada se sumrak polako spušta i grad obavija svojim svetlima, jedan mali kafić na uglu ulice postaje svojevrstan epicentar društvenog života. Svojom toplinom i prijateljskom atmosferom, privlači različite ljude, svakog sa svojom pričom, svojim snovima i brigama. Dok ulaze kroz vrata, tiho zvonce najavljuje njihov dolazak, a miris sveže pripremljene kafe mami osmehe na lica umornih prolaznika.
U tom kafiću, iza šanka, stoji Maja, vlasnica sa srcem punim ljubavi prema svom poslu. Njen osmeh, iskren i topao, dočekuje svakog gosta kao starog prijatelja. Ona zna gotovo svakog redovnog posetioca po imenu, njihove omiljene napitke, i ponekad čak i njihove tajne koje su delili uz šoljicu kafe. Za Maju, ovo nije samo posao – to je poziv, način da se poveže sa ljudima i učini njihove dane malo boljim.
Na jednom od stolova, grupa prijatelja okupljenih večeras razmenjuje priče i smeh, dok čaša vina prolazi sa ruke na ruku. Neki od njih su se upravo sreli posle dugog vremena, dok su drugi ovde redovni gosti, gotovo svakodnevno se okupljajući da podele radosti i brige. Različite sudbine, različiti osmesi, ali svi uživaju u trenucima provedenim zajedno, u oazi mira koju ovaj kafić pruža.
U kutu prostorije, tihim koracima, sedi stariji gospodin sa knjigom u rukama. On je tu svake večeri, pronalazeći u ovom kutku sveta mir koji mu je potreban nakon dugog dana. Za njega, ovaj kafić je mesto gde se susreće sa starim prijateljima iz knjiga, gde se putuje kroz vreme i prostor, gde se oslobađa od tereta svakodnevice i upija inspiracija koju pružaju reči starih i novih pisaca.
U drugom delu prostorije, mladi umetnik stvara svoja remek-dela na platnu, okružen šarenim bojama i mirisom svežeg platna. Za njega, ovaj kafić je atelje, mesto gde se njegova kreativnost oslobađa, gde se ideje rađaju uz svaki gutljaj kafe, gde svaki razgovor sa drugim gostima donosi novu perspektivu i inspiraciju za njegova dela.
I tako, kroz miris kafe, zvuk razgovora i osmehe koji se razmenjuju, ovaj mali kafić na uglu ulice postaje više od običnog mesta za ispijanje napitaka. Postaje mesto gde se rađaju prijateljstva, gde se dele priče i snovi, gde se umetnost stvara i inspiracija nadahnjuje. To je mesto koje svako nosi u svom srcu kao deo svog ličnog sveta, mesto koje čini grad živim i bojama ga oslikava.
