Kada je riječ o toplotnom udaru to jedno od ozbiljnih stanja.U današnjem članku doktor Ristić nas savjetuje šta je najbolje da uradimo ako dođe do takvog slučaja.
Toplotni udar predstavlja jedno od najopasnijih stanja koje može zadesiti ljudsko telo usled prekomerne izloženosti visokim temperaturama. Ovo stanje zahteva neodložnu medicinsku pomoć, jer u suprotnom može da ima ozbiljne posledice, pa čak i da dovede do smrtnog ishoda. Ljudski organizam se konstantno trudi da održi stabilnu unutrašnju temperaturu od oko 37,5 stepeni Celzijusa, bez obzira na spoljašnje uslove – bilo da se nalazimo na ekstremnoj hladnoći ili usred letnje žege. Ta ravnoteža je ključna za normalno funkcionisanje tela.
Kada se spoljašnja temperatura znatno poveća, telo počinje da ulaže dodatni napor da se ohladi. Ovaj mehanizam regulacije uključuje znojenje, širenje krvnih sudova i ubrzanje pulsa. Međutim, kako temperatura okoline raste, telo postaje sve manje sposobno da se izbori sa pregrevanjem. Kada telesna temperatura pređe 40 stepeni, dolazi do ozbiljnog poremećaja u termoregulaciji, i tada se može razviti toplotni udar.
Simptomi ovog stanja su brojni i često veoma izraženi. Najpre se javlja visoka telesna temperatura, viša od pomenutih 40 stepeni. Osoba može pokazivati promene u ponašanju, konfuziju, uznemirenost, pa čak i da izgubi svest ili zapadne u komu. Disanje postaje ubrzano i plitko, puls se takođe ubrzava, a koža može biti crvena, topla i suva, iako u nekim slučajevima može biti i znojna. Česte su i mučnina, povraćanje, kao i jaka glavobolja. Prisustvo grčeva u mišićima takođe može ukazivati na početak ovog opasnog stanja.
Toplotni udar može nastati iz dva osnovna razloga. Prvi je takozvani klasični toplotni udar, koji najčešće pogađa starije osobe, hronično bolesne, decu i druge ranjive grupe, najčešće za vreme dugotrajnih i intenzivnih vrućina. Drugi oblik je egzertioni toplotni udar, koji se javlja kod osoba koje se izlažu intenzivnom fizičkom naporu u toplim i vlažnim uslovima, poput sportista ili radnika na otvorenom.
Ukoliko se posumnja da je neko doživeo toplotni udar, odmah treba reagovati. Najvažnije je pozvati hitnu pomoć. Osobu treba premestiti u hladovinu ili prostoriju sa rashlađenim vazduhom. Hlađenje tela je prioritet – treba koristiti hladne obloge, vlažne peškire ili ventilatore, a ako uslovi dozvoljavaju, može se osoba staviti i u mlaku kupku. Ako je svesna, treba joj ponuditi hladne tečnosti bez alkohola i kofeina, kako bi se postigla rehidracija.
- Jedna od ozbiljnih posledica toplotnog udara može biti srčani udar. Naime, kada krvni sudovi reaguju na toplotu i šire se, dolazi do sniženja krvnog pritiska, zbog čega srce mora više da se napreže. Ovo povećava opterećenje na srčani mišić. Istovremeno, znojenjem se gube tečnosti i soli, a to remeti elektrolitski balans u organizmu. Sve ovo može dovesti do toplotne iscrpljenosti, koja se prepoznaje po simptomima kao što su vrtoglavica, mučnina, glavobolja, malaksalost, umor i intenzivno znojenje.
Kada krvni pritisak padne suviše nisko, srce ne uspeva da obezbedi dovoljno krvi vitalnim organima, uključujući mozak. U takvoj situaciji dolazi do nesvestice, a rizik od infarkta miokarda se naglo povećava. Tada je izuzetno važno osobu postaviti na leđa i podignuti joj noge, kako bi se povećao protok krvi prema mozgu. Takođe, ako je osoba pri svesti, treba joj dati vodu, a nakon stabilizacije neophodan je medicinski pregled, uključujući EKG, kako bi se ustanovilo da li je došlo do oštećenja srca ili drugih komplikacija.
Prema rečima stručnjaka, poput profesora dr Miljka Ristića, letnje temperature posebno pogađaju ljude u urbanim sredinama, gde se toplotni efekat dodatno pojačava zbog betonskih i asfaltnih površina koje akumuliraju toplotu. Osobe koje osete prve simptome treba da se sklone u klimatizovan prostor ili makar u hlad, da se rashlade i unesu tečnost. Čak i konzumacija hladnih napitaka ili sladoleda može pomoći u početnoj fazi sprečavanja toplotnog udara.
Zaključno, toplotni udar je stanje koje se može razviti brzo i bez upozorenja. Ključno je prepoznati simptome na vreme i odmah preduzeti korake za hlađenje i rehidraciju. Preventivne mere, kao što su izbegavanje fizičkog napora u najtoplijem delu dana, nošenje lagane odeće, dovoljan unos tečnosti i boravak u hladovini, mogu spasiti život i pomoći da se izbegnu teške posledice po zdravlje.
