Priča o Klodijani i Dušku Marašu počinje pre više od jedne decenije i danas se može nazvati pravim primerom istrajnosti, ljubavi i sloge. Njihov brak traje već 11 godina, a tokom tog perioda prošli su kroz mnoge izazove.
Njihov dom se nalazi u selu Goševo na Goliji, mestu gde su zime duge i surove, a svakodnevni život pun odricanja. Uprkos svemu, ova porodica zrači toplinom i radošću. Njihova deca, iako svakog dana prelaze više od 13 kilometara kako bi stigla do škole, odrastaju u okruženju punom ljubavi i pažnje.
Njihov susret bio je neobičan i nimalo planiran. Klodijana, poreklom iz Albanije, upoznala je Duška zahvaljujući kumovima. To se dogodilo 6. marta 2013. godine, a samo mesec i po dana kasnije, njih dvoje odlučili su da se venčaju. Naizgled brz i iznenađujući početak pretvorio se u brak pun stabilnosti i zajedničkih ciljeva. Sama Klodijana često kaže da je prava retkost pronaći osobu sa kojom možeš deliti i dobro i loše, ali nju je sudbina spojila sa Duškom baš na vreme.
- Razlike između njih na početku su bile očigledne – godine, vera, kultura, jezik. Klodijana je priznala da se plašila odlaska u Srbiju jer nije znala šta je čeka. Prvi dani bili su puni nesigurnosti, posebno zbog jezika koji nije razumela. Ali kako vreme prolazi, ljubav i podrška brišu granice. Njih dvoje su uspeli da pokažu da tamo gde postoji iskreno osećanje, prepreke postaju nevažne. Danas, posle toliko godina, njihova priča svedoči da je najvažnije da dvoje ljudi stoje jedno uz drugo.
Njihova ljubav dobila je najlepšu potvrdu kroz dolazak pet ćerki. Najstarija ima deset godina, a najmlađa tek nešto više od godinu dana. Iako odrastaju u teškim uslovima planinskog sela, njihova deca nikada ne gube vedrinu. Roditelji se trude da im priušte što kvalitetniji život i da im uliju veru da zajedništvo uvek pobeđuje teškoće. Za porodicu Maraš, osmeh i sreća dece vredniji su od svega drugog.
Dolazak u Duškov dom Klodijana pamti kao trenutak pun emocija. Njegova porodica ju je prihvatila raširenih ruku. Posebno pamti suze radosnice njegovih sestara koje su je dočekale ne kao strankinju, već kao rođenu sestru. Kada je prvi put postala majka, bila je mlada i nesigurna, ali je imala podršku i pomoć koja joj je tada značila više od svega. Upravo takvi trenuci pokazali su joj da je donela pravu odluku kada je izabrala život sa Duškom.
Oni su od početka znali da materijalno blagostanje neće biti njihova prednost. Stara kuća u kojoj su živeli nije imala ni kupatilo ni vodu, bila je u lošem stanju, ali to ih nije obeshrabrilo. Klodijana uvek naglašava da bogatstvo nema vrednost ako u porodici nema sloge i ljubavi. Njihova sreća zasniva se na uzajamnom poverenju i želji da se zajedno bore za bolju budućnost.
Nažalost, Klodijana nikada nije upoznala Duškove roditelje, ali su oboje odlučili da sagrade novi dom, nešto što će biti samo njihovo. Njihova želja bila je jaka, ali mogućnosti ograničene. Upravo tada su na scenu stupili dobri ljudi. Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ i pevačica Dragana Mirković pomogli su im da završe kuću. Njihova priča dirnula je mnoge, pa su, uz podršku humanitaraca i prijatelja, uspeli da ostvare svoj san.
- Za samo sedam meseci, stara trošna kuća zamenjena je novim, toplim domom. Za porodicu Maraš, to nije bio samo građevinski poduhvat, već dokaz da u životu nikada ne treba odustajati. Nova kuća postala je simbol njihove upornosti, ali i pokazatelj da dobri ljudi uvek postoje i da su spremni da pomognu. Klodijana i danas sa zahvalnošću priča o tome i ističe da je vera u bolje sutra bila presudna.
Njihova svakodnevica možda izgleda teška – deca svakog dana prelaze dugačak put do škole, zima donosi mnoge brige, a skromna sredstva ne dozvoljavaju luksuz. Ipak, ono što čini razliku jeste njihova sposobnost da iz svega izađu nasmejani i puni nade. Klodijana često kaže da im ništa ne fali, jer imaju jedno drugo i pet devojčica koje su njihova najveća radost.
Ova priča pokazuje da prava ljubav nema granica – ne poznaje ni godine, ni poreklo, ni veru. Kada dvoje ljudi odluče da se zajedno bore, sve prepreke postaju manje. Klodijana i Duško su dokaz da sreća ne zavisi od materijalnog bogatstva, već od sloge, vere i zajedničkog rada. Njihov život na Goliji nije lak, ali je ispunjen smislom, jer su jedno drugome i supružnici i prijatelji, a svojoj deci oslonac i primer.
Posle jedanaest godina, njihov brak i dalje traje sa istom snagom. Njihova priča služi kao podsetnik svima da su ljubav, poštovanje i upornost najvažniji temelji svakog doma.
