Sljedeća priča, a koju vam donosimo danas dolazi nam iz Evrope, a konkretno iz Holandije. Evo o čemu se konkretno radi u ovom slučaju….
U današnjem članku osvrnućemo se na jednu od najmisterioznijih i najuznemirujućih priča savremenog doba – nestanak dve mlade Holanđanke tokom planinarenja u Panami, slučaj koji je, uprkos opsežnoj istrazi, ostavio više pitanja nego odgovora.
U aprilu 2014. godine, dve prijateljice iz Holandije, Kris Kremers i Lisan Frun, otputovale su u Panamu sa željom da spoje avanturu i humanitarni rad. Plan im je bio da deo vremena provedu volontirajući u lokalnoj zajednici, podučavajući decu umetnosti i jeziku, a ostatak iskoriste za istraživanje prirodnih lepota ove srednjoameričke zemlje. Njihovo putovanje bilo je plod višemesečnih priprema – sve je delovalo kao pažljivo isplanirana, bezbedna avantura.
Dana 1. aprila, devojke su se uputile na šetnju kroz guste, bujne šume u okolini vulkana Baru, nedaleko od gradića Boquete, u kojem su bile smeštene kod lokalne porodice. Tog jutra, u pratnji psa domaćina, mahnule su u znak pozdrava i nestale iz vida – od tog trenutka, niko ih više nije video.
Pas se ubrzo vratio, ali sam. To je bio prvi signal da nešto nije u redu. Porodica je najpre pokušala da ih pronađe sopstvenim snagama, ali bez uspeha. Već sledećeg dana obavestili su lokalne vlasti, koje su pokrenule intenzivnu potragu. Briga je narasla kada su devojke propustile unapred zakazan susret s turističkim vodičem, što nije bilo u skladu s njihovim odgovornim ponašanjem.
U potragu su ubrzo bili uključeni policija, vojska, lokalni meštani, helikopteri i specijalizovane jedinice sa psima tragačima. U potragu su se uključile i porodice iz Holandije, dovodeći privatne detektive. Danima, pa čak i nedeljama, šumski predeli su pretraživani, ali bez rezultata.
Tek deset nedelja kasnije, pojavio se prvi konkretan trag – lokalna žena pronašla je plavi ranac uz obalu reke. U njemu su se nalazili lični predmeti devojaka: naočare za sunce, pasoši, mobilni telefoni, fotoaparat, nešto gotovine i druge sitnice. Posebnu pažnju privukli su telefoni i kamera koji su pružili zastrašujući uvid u njihove poslednje dane.
Analizom mobilnih telefona utvrđeno je da su devojke pokušale da pozovu pomoć čak 77 puta u danima nakon nestanka. Prvi pokušaji zabeleženi su samo nekoliko sati nakon polaska na stazu. Zbog guste džungle i slabog signala, nijedan poziv nije bio uspešan – osim jednog, koji je trajao svega dve sekunde. Telefon Kris je kasnije pokušavan da se otključa, ali bezuspešno, što je pokrenulo sumnje da je možda Lisan pokušavala da ga koristi, ili čak neko nepoznat.
Najpotresnije otkriće bile su fotografije na kameri. Prvih nekoliko prikazivalo je osmehnute devojke tokom planinarenja. Međutim, u noći između 1. i 8. aprila, napravljeno je preko 90 fotografija, koje su prikazivale konfuzne i jezive prizore – razbacane stvari, kese, tragove na tlu i jednu sliku pozadi glave Kris, s navodnim tragovima krvi. Nije jasno da li su ove fotografije bile pokušaj dokumentovanja, poziv u pomoć, ili nešto zlokobnije.
U mesecima koji su usledili pronađeni su i ljudski ostaci – pažljivo složena odeća, ljudske kosti, uključujući karličnu kost i stopalo još uvek u čizmi. Forenzička analiza je otkrila neobične razlike: dok su kosti Lizane pokazivale znake prirodne razgradnje, kosti Kris su bile izuzetno bele, gotovo kao da su hemijski tretirane, što je dodatno zbunilo istražitelje.
Policija je ispitala lokalne vodiče, meštane i druge turiste, ali nije pronađen nijedan pouzdan svedok. Mnoge okolnosti ostale su nejasne – od toga zašto su devojke otišle same, do načina na koji su preminule. Zvaničan uzrok smrti nikada nije potvrđen.
Slučaj Kris Kremers i Lisan Frun i dalje ostaje jedna od najmračnijih misterija savremenih putovanja. Njihov nestanak i tragična sudbina i danas se prepričavaju u Panami, kao opomena o opasnostima koje priroda može da krije. Iako je prošlo više od decenije, ovaj slučaj ostaje bez odgovora – a pitanja i dalje vise u vazduhu.
