Branko Bane Vidaković, jedan od najpoznatijih domaćih glumaca i komičara, iskreno je ispričao o najtežem periodu svog života kada je postao zavisnik od heroina i gotovo izgubio sve.
Naš poznati glumac i komičar Branko Bane Vidaković otvoreno je govorio o najmračnijem periodu svog života, kada je postao zavisnik od heroina i o svojoj dugoj i mukotrpnoj borbi sa ovom opasnom bolešću zavisnosti. Priznao je da je prvi put ušao u kontakt sa drogom davne 1979. godine, ne sluteći da će to biti početak agonije koja će trajati godinama.
“U to vreme, to je bilo gotovo normalno,” prisetio se Bane. Heroin su, kako kaže, donosili studenti koji su se “navodno” školovali ovde, ali je zapravo to bio način na koji su zarađivali. Mladi, znatiželjni i puni želje da istražuju sve oko sebe, Bane i njegovi vršnjaci su u početku pušili marihuanu, ali kada se pojavio heroin, situacija se drastično promenila. “To je planulo u roku od godinu dana. Ceo Beograd, posebno intelektualni krugovi, bio je zahvaćen tim. Bili smo mladi i ludi, želeli smo da probamo sve. Tada bih verovatno probao i otrov, samo da vidim kako deluje.”
Vrlo brzo, Bane je izgubio kontrolu nad svojim životom. Već posle manje od godinu dana postao je svestan opasnosti koje heroin nosi, ali nije mogao da se zaustavi. Prijatelji iz osnovne i srednje škole su ga upozoravali, ali mladi glumac je bio uvučen preduboko. “Onda su došle devedesete i shvatio sam da nema mnogo mojih prijatelja. Mnogi su pobegli iz zemlje, neki su teško oboleli zbog droge, a veliki broj njih je umro od HIV-a. Najbolji od njih su najgore prošli,” iskreno je ispričao Vidaković.
Dok je karijera glumca tada cvetala, on je u tajnosti vodio unutrašnju borbu. Imao je novca da kupuje opijate, ali kada su poslovne prilike počele da se smanjuju, stvari su krenule nizbrdo. Dugovi su se gomilali, a ljudi kojima je dugovao novac počeli su da dolaze i do njegove tadašnje partnerke Mine, što je izazvalo dodatne probleme. Na kraju, Mina je odlučila da ode u Holandiju, a ubrzo su joj se pridružila i deca.
- Ostao je sam sa svojim demonima, suočen s izborom između života i smrti. U tom trenutku prelomio je da želi da promeni sve. “Zapitao sam se – da li ću se baviti glumom ili ovim? Glumu sam voleo toliko da sam bio spreman da izdržim sve što treba da bih se izvukao,” rekao je Bane.
Odvikavanje nije bilo nimalo lako. Nije išao na klinike niti uzimao lekove. Odlučio je da se “skida” na suvo, što je jedan od najtežih i najopasnijih načina da se prekine zavisnost. “Bilo je pakleno. Danima sam ležao kod moje jadne majke Grozde, koja mi je donosila supice i čistila posteljinu. Gledala me je sa suzama u očima, a ja sam se tresao, znojio, imao halucinacije i mislio da ću umreti,” opisao je Bane.
Kada je konačno uspeo da se oslobodi heroina, otišao je kod prijateljice koja je bila doktorka kako bi proverio zdravstveno stanje. Tada je saznao koliko je imao sreće. “Rekla mi je da su mi nalazi odlični, i da nemam oštećenja. Upozorila me je da se nikada više ne skidam na suvo, jer u tim uslovima može da dođe do pucanja organa i smrti.”
Vidaković se kasnije vratio svom pozivu i nastavio da gradi karijeru, ali je iskustvo sa zavisnošću ostavilo dubok trag na njegov život. Naučio je koliko je tanka linija između radoznalosti i propasti, i koliko je teško izvući se iz kandži droge. Danas javno govori o svojoj prošlosti kako bi upozorio druge mlade ljude na opasnosti koje dolaze sa eksperimentisanjem.
“Droga ti uzme sve – zdravlje, porodicu, karijeru, a na kraju i život. Samo oni koji imaju ogromnu snagu i podršku mogu da se vrate. Ja sam imao sreće, ali mnogi nisu,” zaključio je glumac.
