Odlučila sam da budem u vezi s oženjenim muškarcem, iako sam bila potpuno svesna svih mogućih komplikacija koje takva situacija može doneti. Znam da je to nešto što većina ljudi ne bi odobrila, ali nisam mogla da se suzdržim.
Njegova prisutnost, pažnja, i način na koji me je osvajao činili su me bespomoćnom pred osećanjima koja su se javila. Svaka njegova reč, svaki gest, svaki trenutak proveden s njim činili su da zaboravim na stvarnost. Iako su svi oko mene govorili da grešim i da se igram vatrom, nisam bila u stanju da se okrenem i odem. Srce me je vodilo, a razum je bio nemoćan.
- On je bio osoba puna života, neverovatno duhovit i šarmantan. U njegovom društvu osećala sam se kao jedina žena na svetu. Imao je poseban način da me nasmeje i da mi pokaže da sam mu važna. Činilo mi se da smo stvoreni jedno za drugo, iako sam znala da to nije istina. U njegovim pričama o nesrećnom braku pronašla sam opravdanje za naše postupke. Govorio je kako je njegova žena hladna, kako se odavno udaljila od njega, i kako je našao ono što mu nedostaje upravo u meni.
Naša veza počela je jednostavno, gotovo neprimetno. Prvo su to bila povremena druženja, neobavezni razgovori, ali s vremenom sve je postalo ozbiljnije. Počeli su da stižu pokloni – skupi, luksuzni, pažljivo odabrani. Nisam bila naviknuta na takve geste i, priznajem, prijali su mi. Njegova pažnja i trud da me iznenadi i usreći osvojili su me u potpunosti. Nije mi smetalo to što je oženjen jer je uvek govorio da nije srećan u svom braku. Govorio je kako ga ja činim živim, kako sam mu vratila osmeh i ispunila prazninu u njegovom životu.
Iako je od samog početka jasno rekao da ne planira da napusti svoju porodicu, nisam obraćala previše pažnje na tu činjenicu. Živela sam u trenutku, ne razmišljajući o posledicama. Nisam želela da razmišljam o budućnosti, već sam se trudila da uživam u svakom trenutku s njim. Bilo mi je dovoljno što je tu, što smo zajedno, i što sam, makar na trenutak, bila deo njegovog sveta.
- Sve se promenilo jednog dana kada sam na poslu primila poruku s njegovog broja. Međutim, poruka nije bila od njega, već od njegove supruge. Shvatila sam da je pregledala njegov telefon i otkrila sve o nama. Bila je ljuta, povređena, i nije birala reči. Optuživala me za sve, psovala i pretile da će sve otkriti njegovim prijateljima i porodici. Bila sam u šoku. Počela sam da se pitam – zašto meni šalje poruke? Zašto ne razgovara s njim? Nisam želela da budem odgovorna za njihov raskid, ali nisam ni mogla da ignorišem situaciju.
Nekoliko dana kasnije, stigla mi je poruka od njega. Pisao je da mu je žao zbog svega i da misli da je najbolje da se više ne viđamo. Ipak, nije mogao da se odluči. Govorio mi je da me voli, da ne zna šta da radi, i da se oseća izgubljeno. Bila sam zbunjena, povređena i ljuta. Shvatila sam da sam otišla predaleko i da moram da prekinem ovu vezu, bez obzira na to koliko mi je bilo teško.
Sada, gledajući unazad, osećam se kao da sam napravila ogromnu grešku. Nikada nisam želela da budem žena koja razbija brak niti da budem deo nečije nesreće. Naučila sam tešku lekciju i sada pokušavam da se nosim s posledicama svojih odluka, svesna da povratka nema.
