U današnjem članku pišemo o tome kako način na koji komuniciramo, posebno kroz upotrebu „ti“ i „vi“, odražava naše društvene stavove i vrednosti. Jezik nije samo sredstvo za prenos informacija, već i moćan alat koji može otkriti duboko ukorenjene društvene hijerarhije, predrasude i percepciju statusa.
Kroz svakodnevnu komunikaciju, često nesvesno, formiramo stavove o tome ko zaslužuje poštovanje i kako vrednujemo različite ljude i njihove profesije.
Jedan incident u beogradskom kafiću osvetljava ovu pojavu. Mladić se obraća konobaru s „ti“, postavljajući mu pitanje o obrazovanju, a konobar, koji je s ponosom odgovorio da je mašinski inženjer, suočava se s neprijatnošću. Iako ima visoko obrazovanje, njegov status u društvu, zbog zanimanja koje obavlja, čini ga manje vrednim u očima gosta. Upotreba „ti“ u ovom kontekstu, prema sociolingvističkim pravilima, ne označava samo neformalnost, već i nepoštovanje prema osobi na kojoj je društveni status niži, bez obzira na obrazovanje koje ta osoba posjeduje.
Sličan slučaj se dešava i u svakodnevnim interakcijama u mnogim uslužnim zanimanjima. Konobari, pekari, taksisti, prodavači ili medicinske sestre često se obraćaju s „ti“, dok poštari ili nastavnici, uprkos tome što obavljaju slične ili čak niže plaćene poslove, često dobijaju tretman s „vi“. Ova jezička nelogičnost ukazuje na duboku društvenu podelu koja se temelji na percepciji vrednosti profesije, a ne nužno na stvarnoj obrazovnoj ili stručnoj spremi radnika. Na primjer, iako su mnogi radnici u uslužnim zanimanjima završili četvorogodišnje školovanje, često se suočavaju s predrasudama koje se ogledaju u svakodnevnim interakcijama, gde ih se tretira kao manje vredne ili manje obrazovane.
- Ovaj fenomen pokazuje koliko su jezičke navike nesvesne, ali duboko ukorenjene u društvenim normama. Profesor iz Kragujevca je priznao da do sada nije razmišljao o tome kako upotreba „ti“ često vodi do nepoštovanja radnika u određenim profesijama. Ovaj uvid pokazuje koliko su prejudicirani naši stavovi prema ljudima koji obavljaju određene poslove. Često ne prepoznajemo da obrazovanje nije nužno povezano s vrstom posla koji neko obavlja, već je predrasuda ta koja određuje način na koji komuniciramo s tom osobom.
Takođe, upotreba „ti“ može imati i emocionalne i psihološke posledice na one koji svakodnevno trpe ovu vrstu jezičke nepravde. Radnici u uslužnim zanimanjima, kao što su medicinske sestre, prodavači, šalterski radnici, često osećaju manjak poštovanja, što može uticati na njihovo samopouzdanje i motivaciju. Ovaj nedostatak poštovanja u svakodnevnim interakcijama može dovesti do frustracije, stresa i smanjene motivacije za rad, što se, na kraju, odražava i na kvalitet usluga koje pružaju.
Kao društvo, potrebno je da se zapitamo zašto je poštovanje prema nekim profesijama nejednako raspoređeno. U kontekstu svakodnevnog života, lako je postati svestan nesvesnih predrasuda koje oblikuju naš odnos prema drugim ljudima. Važno je da prepoznamo da je jezik mnogo više od jednostavnog sredstva za komunikaciju. On nosi duboko ukorenjene stavove i vrednosti koje oblikuju naš društveni život.
U vezi s time, stručnjaci upozoravaju na zdravstvenu odgovornost, posebno u letnjim mesecima. Nagle temperaturne promene, posebno usled nepravilnog korišćenja klima uređaja, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, naročito kod hroničnih bolesnika ili starijih osoba. Naglašava se važnost održavanja pravilne temperature u prostorijama i čišćenja filtera klima uređaja kako bi se izbegle zdravstvene komplikacije. Ovo je još jedan aspekt u kojem naše ponašanje prema drugim ljudima igra ključnu ulogu — bilo da se radi o načinu na koji komuniciramo ili kako brinemo o sopstvenom i tuđem zdravlju.
Zaključak ove priče leži u jednostavnoj, ali značajnoj poruci: poštovanje je osnov svakog zdravog društva. Naša svakodnevna komunikacija, bilo verbalna ili fizička, treba biti utemeljena na ravnopravnosti i dostojanstvu. Ako želimo da stvorimo pravednije društvo, moramo preispitati naše jezičke navike i postupke kako bismo osigurali da svi ljudi, bez obzira na svoju profesiju, budu tretirani s poštovanjem. Ovaj pristup prema komunikaciji ima dalekosežne posledice na naše međuljudske odnose, kao i na socijalnu pravdu i jednakost u društvu
