U današnjem članku vam pišemo na temu oproštaja od legende, trenutka u kojem su se emocije spojile sa sećanjima i u kojem se pokazalo koliko jedan čovek može da ostavi neizbrisiv trag. Danas je Sarajevo bilo srce tuge, ali i zahvalnosti jer se grad i region opraštaju od Halida Bešlića, pevača čiji je glas obeležio živote miliona.
Komemoracija u Narodnom pozorištu počela je u tišini, ali sa ogromnim brojem ljudi koji su došli da isprate umetnika i čoveka. Sala je bila premala za sve koji su želeli da uđu, pa su ispred postavljeni video bimovi i stolice, a na njima beli ljiljani – simbol poštovanja i ljubavi. Sin Dino Bešlić došao je sa porodicom kako bi nadgledao da sve prođe dostojanstveno. Pored njega ostala je prazna stolica sa imenom njegove majke Sejde, udovice Halida Bešlića, koja nije prisustvovala. Taj detalj još je snažnije naglasio težinu trenutka i bol koju porodica nosi.
Na početku su govorili unuci, ostavljajući sve u suzama. Njihove reči bile su jednostavne, detinje, ali upravo u toj iskrenosti krila se najveća emocija: „Deda, ti si naša ljubav, oslonac i štit. Voleli bismo da si još tu.“ Publika je tiho plakala, jer ništa nije dirljivije od glasa deteta koje se oprašta od onoga koga je najviše volelo.
- Za govornicu su potom izlazili prijatelji, umetnici, političari i kolege. Gradonačelnik Sarajeva naglasio je da Halid nije bio samo muzičar, već simbol grada i prkosa, čovek koji je prevazilazio granice i ujedinjavao ljude. Njegov glas pratio je generacije, a sada ostaje kao trajno sećanje.
Glumac Emir Hadžihafizbegović govorio je sa mnogo emocija, prisećajući se prijateljstva dugog više od četiri decenije. Rekao je da je Halid bio oličenje Bosne – zemlje oblikovane kao srce, zemlje koja u sebi nosi i ljubav i bol. „Ako bih morao da ga svedem u jednu reč, to bi bila Bosna“, istakao je, dodajući da je Halid bio megazvezda koja je pripadala svima, bez obzira na naciju ili veru.
Njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik, poznat pod imenom Gljiva, rekao je kratko i jasno: „Halide, dobri ljudi te ispraćaju kao nikoga do sada. Milioni te vole, tuguju, plaču, ali i pevaju.“ Njegove reči pokazale su kako tuga i ljubav mogu da idu ruku pod ruku, jer Bešlićeve pesme ostaju žive i nakon njega.
Bilo je i ličnih anegdota, koje su unekoliko olakšale težinu trenutka. Haris Džinović podsetio se snimanja spota na Jahorini, kada je Halid šaljivo negodovao jer je morao više puta da silazi niz stepenice dok je pevao naglas. Njegova duhovitost i toplina, kako je rekao Džinović, učinili su ga ne samo velikom zvezdom, već i prijateljem za ceo život. „Halide moj, bio si skroman i velik u isto vreme. Da ti Bog da najlepši deo dženeta“, dodao je Haris.
- Voditelj i humorista Osman Džiho, dugogodišnji prijatelj i kum porodice, evocirao je uspomene iz osamdesetih, rekavši da je upoznavanje Halida bilo njegovo „drugo rođenje“. „On je bio profesor mog života“, priznao je, pokazujući koliko je Halid uticao na ljude ne samo kroz muziku, već i kroz lične susrete.
Emocije su preplavile salu i kada je govorio glumac Enis Bešlagić. On je istakao da se narod već oprostio dan ranije, na ulicama Sarajeva, i da je to bila „narodska komemoracija“. Halida je nazvao učiteljem života, čovekom koji je svojom dobrotom i jednostavnošću oblikovao generacije. „Nije on samo sarajevski, nije bosanski, nije naš. Njega je Bog poslao ovoj zemlji“, rekao je Bešlagić, a aplauz publike potvrdio je da svi osećaju isto.
Komemoracija je trajala dugo, jer su se sećanja i emocije nizala bez kraja. Halidov život bio je obeležen ne samo pesmama već i dobrotom – održao je na stotine humanitarnih koncerata, pomagao bolesnima i onima bez krova nad glavom. Njegova veličina ogledala se u ljudskosti, ne samo u umetničkom daru.
Nakon komemoracije, planirano je da se u haremu Gazi Husrev-begove džamije održi molitva za dušu umetnika, a potom i sahrana na gradskom groblju Bare. Sarajevo se pripremilo za oproštaj, ali teško je govoriti o rastanku kada pesme i uspomene ostaju.
Na kraju, ostaje utisak da Halid Bešlić nije bio samo pevač. Bio je simbol jednog vremena, glas koji je spajao ljude i srce koje je kucalo za druge. Njegov odlazak je gubitak, ali njegova muzika i dobrotom obojeni trag ostaju kao večna svetlost. Sarajevo danas tuguje, ali i slavi život čoveka koji je svojim pesmama učinio svet boljim
