Glumac Vojin Ćetković jedan je od onih koji se svojim radom, talentom i nesebičnim zalaganjem izborio za mjesto u srpskoj estradi. Ostvario je bezbroj uloga i stekao slavu, no malo tko zna da je u mladosti bio u vrlo teškoj situaciji. Tada mu je u pomoć priskočila legendarna glumica Radmila Savićević. Bila je briljantna i iznimna umjetnica koja je bila i ostala jedna od naših najboljih glumica, a Vojin je javnosti otkrio koliko je čista i dobra srca.
Usput, Ćetković je ispričao kako je upoznao Radmilu, koja ga je pozvala u svoj stan, nahranila ga gbanicom i dala mu nešto novca da ga snađe. Radu sam prvi put upoznao kad sam potpisao prvi ugovor u karijeri, za produkciju predstave Lizistrata u Sava Centru. Imao sam 21 godinu i još sam išao u školu, pa sam bio oduševljen što sam dobio ulogu. Međutim, kada sam vidio ugovor počeo sam se dvoumiti da li da ga prihvatim jer su naknade bile tako sramotne. Pedeset bodova za pripremu, premijeru i izvedbu. Ne mogu vjerovati. Sjedeći u toj kancelariji, Rada me je čula kako sekretarici koja je zapisivala moje podatke govorim da sam iz Kruševca – prisjetio se i nastavio:
“Onda mi je prišla i pitala: ‘Rekao si odakle si, mali? “, „Iz Kruševca”, „Iz koje ulice? “, rekao sam u kojoj ulici. „O čemu onda razmišljaš, zašto se ne potpišeš? “, „Pa ovaj novac…“, rekao sam, „Ovo je katastrofalno. “Stvarno je mali. Pogledala me je i nisam imao hrabrosti reći više ništa. “Potpiši sada! Čekaj me ovdje i ne miči se. “Napravio sam gestu, a nekoliko minuta kasnije, ona se vratila: “Za mnom. ” “gdje idemo? – Ne pitaj ništa, samo pođi sa mnom. “Pozvala je taksi i otišli smo do njenog stana. “Operi ruke i sjedni za stol.” Zatim je iznijela vruću gibnicu, sarme i puno hrane. „Jedi.“ „Sretan sam, nisam gladan.“ „Jedi. Vidiš kako si mršav, jedi!“
Morao sam da jedem maltene do iznemoglosti. “Dobro, a sad se javi majci.“ I vodi me do telefona. “Nema potrebe, juče smo se čuli. Imam telefon u stanu u kome živim.“ “Javi se majci kad ti kažem. Sad se javi majci!“ I ja, šta ću, okrenem majku: “Evo da ti se javim, ovdje sam kod Rade Savićević. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.“ ‘Ajde što me je nahranila, ’ajde što sam morao da se javim majci, nego mi je dala i neki novac jer su to bila ona teška vremena kad se jedva sastavljao kraj s krajem.
