Haris Džinović je istaknuti bosanskohercegovački muzičar koji je svojom karizmom, glasom i stvaralačkim doprinosom značajno oblikovao muzičku scenu Balkana. Rođen je 20. septembra 1951. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina.Džinović je poznat po svojoj raznolikosti u muzičkom izražaju, spajajući elemente tradicionalne bosanske muzike, popa, rocka i drugih žanrova. Svoju muzičku karijeru započeo je u bendu “Ambasadori”, a kasnije je postao poznat kao frontmen popularnog benda “Sar e Roma”. Međutim, njegova solistička karijera donela mu je najveću slavu i priznanje.
Jedan od najvećih uspeha u Džinovićevoj karijeri je pesma “Noćas mi srce pati”, koja je postala himna generacija na Balkanu. Njegov jedinstveni glas, emotivna interpretacija i zarazni ritmovi učinili su ga omiljenim izvođačem širom regiona.Pored hitova poput “Prsten i zlatni lanac”, “Volim te”, “Da te volim”, Haris je poznat i po saradnji sa drugim poznatim muzičarima, među kojima su i Dino Merlin, Halid Bešlić, Kemal Monteno i mnogi drugi.
Haris Džinović nije samo poznat po svojoj muzici, već i po svojoj humanitarnoj aktivnosti i angažmanu u društvenim pitanjima. Njegova popularnost i uticaj koristi kako bi podigao svest o različitim socijalnim i humanitarnim problemima koji pogađaju zajednicu.Iako je tokom svoje karijere doživeo mnoge uspone i padove, Haris Džinović ostaje nezamenjiv deo muzičke scene Balkana, inspirišući generacije svojom muzikom i svojim delovanjem. Njegovo ime i dalje zauzima posebno mesto u srcima mnogih ljubitelja muzike širom regiona.
Nakon emotivne oluje koju je doživeo usled rastanka sa suprugom Melinom, Haris Džinović je odlučio da ne zastaje. Pensija? To nije opcija za njega.”Umetnost nema granica. Umetnost je večna. Dokle god postojim, dok god mogu, ja ću pevati. Muzika ne poznaje granice vremena. Dela ostaju, ma koliko mi bili prolazni. Ne razmišljam o kraju, samo o novim počecima”, deli Haris u emisiji “Una Due Tre”, dok se na njegovom licu vidi sjaj želje za novim stvarima. A sa svojih 72 godine, glas mu još uvek služi kao u mladosti.
“Poslednjih deset godina se nešto promenilo. Sada pevam bolje nego ikad. Možda je to iskustvo, možda je to duh koji se nije stario. Ali znam da mi sada nastupi bolje izlaze, a ljudi to potvrđuju”, dodaje on, sa ponosom u glasu.Poznat je kao perfekcionista, ali i Haris priznaje da nije imun na greške.
“Često zaboravim tekst pesme. Um me odvede na neka druga mesta, ali znam kako da se snađem. Stanem, zamolim ekipu: ‘Pomozi mi, kako ide dalje?’. Ljudi to pomisle da je deo šarma nastupa, ali ja znam da je to deo procesa”, otkriva kralj zabave.Šuška se da Haris na nastupima odbija bakšiš, ali on demantuje te priče.
“Kada sam bio mlad, svirao sam harmoniku po kafanama u Sarajevu i, naravno, primao sam bakšiš. To je bilo velika stvar, jer plate su bile skromne. Bakšiš je relativna stvar za mene. Neki ga daju na elegantan način, neki direktno, a neki tako da svi vide, kao da mi lepe novčanice pljuvačkom na čelo. Ja to nikada ne bih dozvolio”, ističe muzičar.Haris je putovao i živeo u različitim državama, te se priseća jedne zanimljive epizode iz Pariza.
“Kupio sam restoran u Parizu jer su nas terali da napustimo lokal veoma rano. Restoran je već tri, četiri godine bio popularan, sa 120 mesta. Nije bio ni loše, ni sjajno. Beko i ja smo bili srećni u tom prostoru. Međutim, kada bih pitao koliki je dnevni promet, odgovor bi uvek bio isti – ništa. Ponekad smo čak iz svog džepa plaćali nabavku za restoran”, priseća se Haris, koji je najviše uživao provodeći vreme sa pokojnim Šabanom Šaulićem.”Imali smo nezaboravne trenutke pevajući jedan drugom. Bez ikoga oko nas, samo mi i muzika. Dok bi jedan pevao, drugi bi uživao u tišini, i tako u nedogled”, sa setom se seća Džinović za “Una Due Tre”.
