Tema današnjeg članka je kako nas život vodi kroz godine, često pod budnim okom očekivanja drugih, sve dok ne shvatimo da pravi gubitak nije nešto materijalno, već propušteni trenuci i neostvareni snovi.
Život prolazi brže nego što mislimo, i najveće žaljenje na kraju života nije zbog stvari koje smo imali ili postigli, već zbog života koji nismo živeli.
Kako starimo, mnogi od nas shvate da su godine prošle, a da nisu živeli onako kako su želeli. Iako se to ne čuje često, najviše žalimo zbog stvari koje smo mogli da uradimo, a nismo imali hrabrosti. I to nije zbog toga što nismo imali resurse, već zbog toga što smo se povinovali pravilima i očekivanjima drugih. Većina starijih ljudi, kad ih pitaju za žaljenje, govori da žale što nisu bili verni sebi i što su živeli život prema očekivanjima drugih, umesto da su pratili svoje stvarne želje i potrebe.
Jedan 93-godišnji intervjuirani pojedinac se seća svog života i otkriva da najveće žaljenje ima zbog straha od promena. Kaže: “Bojao sam se promena, bojao sam se šta će drugi reći. Bojao sam se da nisam dovoljno dobar, da neću uspeti. Zbog tog straha nisam živeo onako kako sam želeo.” Ovo nije tužna priča o propuštenim materijalnim stvarima. To je priča o propuštenim prilikama, o neizgovorenim rečima ljubavi, o trenucima koje smo mogli da iskoristimo, ali nismo, jer smo se plašili reakcije drugih.
- Njena poruka je jasna: ako sutra umreš, žaliti ćeš zbog života koji nisi živeo. Osećanje toga na kraju života je uznemirujuće. To nas tera da razmislimo da li stvarno živimo život koji želimo, ili samo čekamo da drugi budu zadovoljni, dok mi potiskujemo svoje želje i snove.
Kada nas život vodi u skladu s očekivanjima drugih, postavljamo se u poziciju u kojoj sve što radimo nije usmereno prema našim stvarnim željama. Učenje i vrednovanje onoga što zaista želimo je ključ za promenu, ali vrlo često ostajemo prikovani za uobičajene staze koje su postavljene za nas. Možda verujemo da smo “na pravom putu”, jer je to put koji društvo i porodica očekuju od nas. Često zanemarimo svoje istinske želje, zaboravljamo da je prava sreća u tome da živimo onako kako želimo, ne kako drugi misle da bi trebalo.
Život koji živimo prema tuđim pravilima, koji nije u skladu sa našim željama, može nas odvesti u trenutke kajanja. Ljudi koji su doživeli duboku starost često se sećaju svojih godina provedenih pod pritiskom “moraš” i “treba”. Oni žale što nisu više riskirali, što nisu više sledili svoju strast, što nisu stvarali odnose i iskustva koja su želeli. Ponekad čak i u srednjim godinama mislimo da imamo dovoljno vremena, ali ona brzo prolazi, i dok se mi trudimo da zadovoljavamo druge, zapravo gubimo dragoceno vreme za sebe.
- Strah je jedan od najvećih blokatora naših želja. Bojimo se da će nas odbaciti, da nećemo uspeti, da će nas ljudi osuđivati. Strah od neuspeha, strah od promjena i neizvesnosti postavljaju nas u poziciju u kojoj se povlačimo i ne činimo ništa. Međutim, najveći neuspeh postaje upravo to što nismo ni pokušali. Na kraju života, ljudi češće žale zbog onog što nisu uradili, nego zbog onog što nisu uspeli.
Svi znamo šta želimo, ali strah nas često blokira. Ipak, na kraju života shvatimo da bi nam bilo draže da smo pokušali, čak i ako nismo uspeli, nego da nismo ni pokušali. Zaista, kako bi starija osoba rekla, “Više bih riskirao, manje bih se bojao, i ranije bih poslušao sebe.”
Ova priča nas podseća da ne čekamo previše, jer godine brzo prolaze. Ako sada imamo 30, 40, ili 50 godina, možda mislimo da imamo dovoljno vremena da ostvarimo svoje snove. Ipak, vreme je varljivo. Zato što, kada dođe do trenutka u kojem shvatimo da je prošlo previše vremena, možemo se naći u situaciji u kojoj nećemo moći da ispravimo greške. Zato nemoj čekati da sutra bude bolje. Nemoj čekati da živimo onako kako bismo želeli “nekada”. Nemoj čekati da život prolazi bez da uradiš ono što voliš.
Na kraju, najvažnija poruka ovog članka je da živimo prema svojim željama, a ne prema očekivanjima drugih. Ne bojte se promena. Ne bojte se da budete iskreni prema sebi i prema svojim potrebama. Bez obzira na to koliko imamo godina, nikada nije kasno da prepoznamo svoja istinska želja i da im damo prostor u svom životu. Ne dozvolite da vas strah zaustavi, jer je život prekratak da bismo živeli tuđi san
