U današnjem članku vam pišemo na temu gubitka posla i života posle toga, kroz iskustvo Frenka Gibsona. Ovo nije samo priča o otkazu, već o putovanju kroz strah, očaj i upornost čoveka koji je u jednom trenutku imao sve, a zatim se našao na samom dnu.
Frenk je godinama bio uspešan menadžer u tehnološkoj industriji, siguran u svoju poziciju i prihod koji je daleko premašivao prosek. Ipak, jedan naizgled običan poziv na sastanak promenio mu je život. Njegov nadređeni, sa „prijateljskim“ ali ciničnim tonom, zakazao mu je petnaestominutni razgovor. Bio je to trenutak kada je Frenk shvatio da su mu slutnje bile opravdane – nakon nekoliko rečenica izrečene su prazne fraze o žaljenju, ponuđena podrška za mentalno zdravlje, a nedugo zatim njegov laptop je bio blokiran. Tako se završila njegova karijera, vredna 100.000 funti godišnje.
Odjednom se našao na listi viškovnih radnika, zajedno sa hiljadama drugih u istoj industriji. Ono što je nekada bio njegov ponos, sada je postalo teret: godine iskustva i znanja nisu mu pomogle da pronađe novi posao. Prijavljivao se na desetine konkursa, i svaki neuspeh bio je novi udarac. Na biroima za zapošljavanje osetio je dodatno poniženje, čekajući u redu sa ljudima kojima nikada nije mislio da će pripadati. Mladi savetnici gledali su ga bez razumevanja, mehanički obavljajući posao, dok se on pitao gde je nestala podrška za stručnjake njegovog nivoa.
- Njegova svakodnevica počela je da se urušava. Kao otac četvoro dece, od kojih najmlađi živi povremeno s njim, najviše ga je mučilo pitanje kako da svom sinu obezbedi dom i stabilnost. Troškovi su bili ogromni – preko 5.000 funti mesečno, sa hipotekama i dugovima koji su se nizali. Ušteđevina od 17.000 funti brzo je nestala, a briga o tome da bi mogao ostati bez krova nad glavom postala je stalni pratilac.
Iz luksuza i komfora prešao je u život u kojem se računa svaka funta. Više nije bilo skupih vina, godišnjih odmora i članarina – sada su na meniju supa od povrća na rasprodaji i najjeftiniji hleb. Sve što je nekada simbolizovalo njegov status, uključujući i luksuzni automobil, polako je nestajalo. Ono što je ranije bila normalna svakodnevica pretvorilo se u borbu za preživljavanje.
Emocionalni udarci bili su jednako snažni kao i finansijski. Frenk je već ranije prolazio kroz razvod i borio se sa depresijom, pa su mu znakovi povratka tog stanja bili poznati. Trudio se da se bori – ustajao bi rano, odlazio na trčanje ili vožnju bicikla kako bi zadržao ravnotežu. Ali bilo je dana kada ga je obuzimao osećaj beznađa, naročito nakon što bi poslao desetine prijava i naišao na tišinu. Najteže mu je padalo kada bi mu lažno podigli nadu – prošao bi sve faze intervjua, dobio potvrdu da će uslediti ponuda, a onda bi mu rekli da je zapošljavanje obustavljeno.
- Ipak, u svim tim padovima, pronalazio je i male snage da nastavi. Razgovori sa prijateljima, podrška dece i bivše supruge, i sitni trenuci nade držali su ga na nogama. Frenk je počeo da shvata da život sada od njega traži nešto drugo – da prihvati realnost, ali da ne izgubi veru da može ponovo da stane na noge.
Tri meseca nakon otkaza, on je još uvek nezaposlen. Njegovi dani prolaze u pisanju prijava i razgovorima sa regruterima, ali i u stalnom pokušaju da zadrži veru u sebe. U međuvremenu, ukinuo je sve luksuze, otkazao pretplate, smanjio troškove i priprema se da proda automobil. Sve ono što mu je nekada delovalo kao osnovni standard, sada postaje luksuz koji ne može da priušti.
Ali i dalje gleda napred. Ima zakazana tri intervjua sledeće nedelje i svestan je da se u njegovoj situaciji i najmanji korak računa kao pobeda. Za njega svaki poziv regrutera znači novi tračak nade.
Priča Frenka Gibsona podseća da niko nije siguran od naglih preokreta u životu. To što danas imamo sigurnost, posao i komfor, ne znači da sutra ne možemo ostati bez svega. Ali ono što ostaje kao poruka iz njegovog iskustva jeste da čak i u trenucima kada je sve izgubljeno, nada i istrajnost mogu biti jedino oružje koje nas drži da ne potonemo. Frenk još uvek traži posao, ali u njegovoj upornosti krije se dokaz da čovek, koliko god da je pao, može pronaći način da ponovo ustane
