Ljubavna priča ovog para počela je skroz nenametljivo,Oliver je viđao Vesnu sve češće i privlačila mu veliku pažnju.I ako je tada bio zauzet ali je tražio svaku priliku da je vidi. Kada je smogao snage da joj napokon priđe i planula je ljubav za cijeli život.
Ljubavna priča između Olivera i Vesne počela je na jednom od najlepših mesta na Jadranu – Stradunu u Dubrovniku, mestu njihovog prvog susreta. Oliver, iako tada već zauzet, nije mogao da ostane ravnodušan prema mladoj ženi koju je viđao sve češće. Njegove šetnje Stradunom, iako delom u društvu tadašnje partnerke, bile su zapravo vođene željom da vidi Vesnu. Ubrzo je smogao hrabrosti da joj priđe. Uz osmeh joj je rekao kako mu deluje poznato, a ona mu je, bez zadrške, odgovorila da zna da je prati već deset dana. U tom duhovitom trenutku rodila se iskra, koja će prerasti u ljubav za ceo život.
Vesna ga pamti kao čoveka koji je sa lakoćom osvajao pozornicu, ali koji se gubio u svakodnevnim obavezama. Bio je umetnička duša, često neorganizovan, zaboravan, odsutan. I upravo tu je ona prepoznala svoju ulogu – bila je ta koja ga je podsećala, usmeravala i bodrila. Jedan od najintimnijih trenutaka koji pamti dogodio se posle jednog koncerta u Trebinju. Oliver ju je usred noći pozvao da dođe, a ona je, iako spremna za posao u bolnici, bez razmišljanja pošla ka njemu. Taj događaj otkriva koliko su bili povezani i koliko je bila spremna da bude uz njega, čak i kada to znači žrtvovanje sopstvenog komfora.
Njihovi počeci nisu bili laki. Vesnini roditelji su digli kredit kako bi im pomogli da urede stan, koji su u početku delili s više ljudi. Iako su se suočavali s oskudicom, pamti te dane po smehu, jednostavnosti i bliskosti. I svakodnevni izazovi, poput svekrvinih drama i melodrama, postali su deo njihove porodične hronike. Njena svekrva, sklona preuveličavanju, često bi uzvikivala kako će umreti zbog sitnica – iako je zapravo doživela duboku starost. Te scene su ostale urezane u Vesnino sećanje kao živi prikazi jednog vremena koje su proživeli zajedno.
- Njihov brak nije bio bez trzavica. Vesna otvoreno govori o tome koliko je stres bio prisutan, toliko da je ponekad završavala u hitnoj pomoći. Takođe, priznaje da je Oliver, usled unutrašnje nesigurnosti, ponekad znao da flertuje s drugim ženama. Iako ju je to pogađalo, znala je da nije reč o neverstvu u klasičnom smislu, već o njegovim unutrašnjim borbama. Ono što ih je održalo bilo je duboko prijateljstvo, međusobno razumevanje i nežnost koja je trajala uprkos svemu.
Oliver je bio pravi boem, čovek kojem svakodnevna rutina nije prijala. Njegov svet bio je svet muzike, inspiracije i emocija. Bio je umetnik koji je disao kroz pesmu, ali kojem je bila potrebna osoba koja će ga čuvati u stvarnom životu. Vesna je bila upravo to – njegov tihi oslonac, osoba koja ga je usmeravala, štitila i organizovala sve ono što je njemu izmicalo iz ruku. Bila je njegov najverniji saradnik, ali i najveća podrška.
Godinama nakon njegove smrti, Vesna ne gleda na prošlost s tugom, već sa toplinom i zahvalnošću. Njihova priča nije bila idealizovana bajka – bila je stvarna, ispunjena životom u svom punom obimu. Uključivala je borbe, nesuglasice, ali i mnogo ljubavi, razumevanja i zajedničkih trenutaka. Vesna danas nosi u sebi neizbrisive uspomene koje žive u pesmama koje Oliver ostavio iza sebe – pesmama koje se i dalje pevaju, koje su deo kolektivnog sećanja i koje odjekuju emocijama koje ne blede.
Zna da je živela nešto retko – ljubav koja se dogodi samo jednom u životu. Ne zato što je bila pored slavnog umetnika, već zato što su jedno drugo voleli bez uslovljavanja, s iskrenošću i posvećenošću. To je ono što njihov odnos čini posebnim – istinska bliskost, spremnost da se ostane i kad je teško, i snaga da se zajedno prođe kroz sve životne izazove. I danas, kad čuje njegov glas, Vesna ne oseća tugu, već mir – jer zna da su njih dvoje proživeli nešto zaista veliko, istinito i neponovljivo.
