Neki snovi nas jednostavno ne puštaju, vraćaju nam se iz noći u noć, donoseći sa sobom snažna emocionalna iskustva koja nas podstiču na razmišljanje o njihovom značaju.
Jedne noći sanjala sam da su mi dali bebu da držim. Bila je prelijepa, ali sam je iznenada prepoznala ličila je na moju sestru. To me zbunilo, jer nisam mogla da shvatim zašto mi je u snu izgledala baš tako. U trenutku kada sam se probudila, doživjela sam snažnu emotivnu reakciju. Počela sam plakati bez kontrole i plakala sam satima. Bez obzira na to što su moji roditelji pokušavali da me umire, jednostavno nisam mogla da se smirim. Bilo je to kao da me preplavila neverovatna tuga, a ni sama nisam mogla da shvatim uzrok te snažne emotivne reakcije.
- Iako je prošlo neko vreme, snovi o bebi nisu prestajali. Bilo je nekoliko sličnih snova, ali sada sam znala da je beba koju sam držala u snu zapravo imala ime Marija. Svi snovi su imali isti obrazac, ona je bila u mojim rukama, i svaki put se činila kao da ima duboku povezanost sa mnom, ali i sa mojom prošlošću. Na neki način, u snu sam osjećala da ta beba ima neku duboku povezanost sa mojom porodicom, kao da je nešto bilo “neizrečeno”.
Zbog svega toga, odlučila sam roditeljima ispričati o svojim snovima. Uradila sam to na način kao da je samo šala, kao da ništa nije ozbiljno, a oni su se nasmijali. Međutim, iznenada sam primijetila da se njihova lica smračila. Nisu imali mnogo šta da kažu u tom trenutku, ali nešto u njihovim očima mi je dalo do znanja da nešto nije u redu.
Nekoliko sati kasnije, moji roditelji su se smirili i odlučili mi otkriti nešto što me potpuno šokiralo. Saopštili su mi da su, prije nego što sam se ja rodila, imali bebu koja je, nažalost, preminula odmah nakon rođenja. Njeno ime bilo je Marija. Rečeno mi je da su im emocije još uvijek bile jako bolne zbog toga, a priča o toj bebi bila je nešto što su rijetko spominjali.
- Dok su pričali, pitali su me kako beba iz mog sna izgleda, kao da su željeli da saznaju nešto više, da li je to možda bio znak ili neka vrsta duhovnog povezivanja. Iako sam pokušavala da se smirim, nisam mogla da zadržim suze jer sam osjećala nevjerojatnu tugu. Moji roditelji su počeli plakati, a u tom trenutku sve mi je postalo jasnije. Beba iz mog sna bila je kao odraz nečega što je bilo u njihovim srcima, nešto što nisu mogli zaboraviti, ali što su nosili u tišini svih tih godina.
Od tog dana, snovi su prestali. Nikada više nisam sanjala o toj bebi, kao da je cijela situacija imala svoj smisao u tom trenutku, a onda se povukla. Iako nije bilo mnogo riječi o tome, osjećala sam duboku povezanost sa tom pričom. Iako sam pokušavala da razumijem značenje tih snova, nisam mogla da se otarasim tog osjećaja da sam na neki način doživjela nešto duhovno i značajno.
Taj trenutak kada su moji roditelji otkrili istinu o Mariji, ostavio je dubok utisak na mene. Nisam sigurna šta je bio pravi razlog tih snova, ali osjećala sam da su me povezali sa nečim iz prošlosti, nečim što mi nije bilo poznato, ali mi je u tom trenutku postalo jasno. Možda je to bio način na koji mi je univerzum poslao poruku, ili možda su to bile emocije koje su samo čekale da izađu na površinu. Jedno je sigurno: ta beba, Marija, ostala je u našim srcima, čak iako je nije bilo u stvarnosti.
