Iako Patrijarh Pavle već petnaest godina nije među živima, njegova mudrost i dalje živi kroz priče, reči i poruke koje je ostavio narodu. Njegove blage, ali britke misli često su uteha onima koji pate, ali i snažna životna lekcija onima koji tragaju za smislom.
Jedna od najupečatljivijih priča vezanih za Patrijarha Pavla tiče se jednog od najtežih ljudskih gubitaka – gubitka deteta, bola koji nema meru i koji često dovodi do duboke duhovne krize.
Profesor srpskog jezika i književnosti, Nenad Gugl, podelio je ovu potresnu priču u emisiji Kad anđeli spavaju, a ona je postala podsvesni podsetnik mnogima na značaj i vrednost života, ali i na neizmernu snagu vere u trenucima kada se čini da je sve izgubljeno.
Jedna majka, skrhana tugom i očajem, izgubila je svog sina koji je sebi oduzeo život. Suočena sa najvećim mogućim bolom, želela je da mu se održi opelo i da mu pruži poslednji ispraćaj u skladu sa hrišćanskim običajima, jer je verovala da time iskazuje svoju ljubav i poštovanje prema detetu. Međutim, prema pravilima crkve, opelo se ne drži za one koji su digli ruku na sebe. Sveštenik kojem se obratila sa svojom molbom objasnio joj je da ne može postupiti drugačije, jer bi to bilo u suprotnosti sa crkvenim učenjem i kanonima.
Ne mogavši da se pomiri s tom odlukom i u dubokoj potrebi za razumevanjem, majka je odlučila da potraži odgovor od samog Patrijarha Pavla, nadajući se da će pronaći olakšanje u njegovim rečima. Čekala ga je ispred Saborne crkve u Beogradu, sa srcem punim bola i očaja, spremna da mu ispriča svoju priču i zamoli ga za milost.
Kada je Patrijarh izašao iz crkve, žena mu je prišla, oči pune suza i neizrecivog bola, i upitala ga:Patrijarh Pavle je na trenutak zastao. Njegovo lice, puno smirenosti i blagosti, nije odavalo nikakvu osudu, već samo duboko razumevanje i saosećanje. Nakon kratkog razmišljanja, izgovorio je samo tri reči:
Majka je ostala bez daha. U tom jednostavnom odgovoru krila se beskrajna dubina i težina koja prevazilazi obične reči.Patrijarh nije izrekao osudu, niti je ponudio samo utešne reči koje bi majci možda olakšale bol u tom trenutku. Umesto toga, dao joj je nešto mnogo vrednije – poruku o smislu života i odgovornosti koju svi nosimo.
„Život je dužnost“ znači da nam je život dat, ne kao slučajna prilika ili lični izbor, već kao sveta obaveza koju moramo nositi. Niko od nas nije sebi dao život, stoga nema pravo ni da ga oduzima. Ove reči nisu samo opomena, već i putokaz – podsećaju nas da život, sa svim svojim iskušenjima, tugama i bolima, nosi dublji smisao koji možda ne razumemo u svakom trenutku. One ukazuju na to da svaki čovek ima svoju svrhu i da čak i kroz najveće patnje postoji razlog zbog kojeg smo ovde.
Majka, iako skrhana bolom, shvatila je dubinu Patrijarhovih reči. Njegova jednostavna, ali moćna poruka pomogla joj je da pronađe smisao u gubitku i da prihvati neizbežnost sudbine, kao i odgovornost da život, uprkos tragediji, treba poštovati i negovati.
Priča o ovoj majci i njenom bolu nije samo podsetnik na značaj vere, već i na mudrost i saosećanje Patrijarha Pavla. Njegove reči nas uče da bez obzira na nedaće i iskušenja, moramo istrajati i pronaći snagu da nastavimo dalje. One nas podsećaju da je život svetinja, a dužnost prema njemu obaveza koju ne smemo zanemariti.
U svetu u kojem mnogi gube veru i smisao zbog problema i nesreća, Patrijarhova poruka je dragocena lekcija o istrajnosti i odgovornosti prema životu. Ona nas uči da i u najtežim trenucima ne smemo zaboraviti koliko je svaki dan koji živimo vredan i značajan, kao i da smo svi pozvani da budemo nosioci svetlosti i nade.
Patrijarh Pavle nije bio samo verski vođa – on je bio svetionik mudrosti, čovek koji je svojim skromnim životom i velikim rečima ostavio neizbrisiv trag u srcima mnogih. Njegova poruka „Život je dužnost“ ostaje večna i podseća nas da je svaki trenutak života dragocen, da ga treba ceniti i nositi sa dostojanstvom, bez obzira na teškoće koje nas snađu.
Jer, ako život nije samo pravo, već i sveta dužnost, onda nam preostaje samo jedno – da ga živimo hrabro, smireno i sa verom da svaki izazov ima svoju svrhu, i da kroz nju pronalazimo smisao i snagu za dalje.
