Kad je saznala gorku istinu o roditeljima brzo se udala u 17, pa otvoreno varala muža: Očarala i Putina, sve što joj je baba Vanga rekla se ostvarilo

U današnjem članku vam pišemo o neverovatnoj životnoj priči Lidije Smirnove, jedne od najvećih ruskih glumica, koja je ostavila dubok trag u svetu umetnosti. Njena životna priča je puna uspona, tragedija, ljubavi i gubitaka.

Lidija, koja je ostvarila velike uspehe u karijeri, nikada nije uspela da pronađe unutrašnji mir, jer je ceo život patila zbog nedostatka porodične topline.Lidija Smirnova je rođena 31. januara 1913. godine u Toboljsku, u Rusiji, u porodici koja je bila daleko od savršenstva.

Sa samo deset godina, njeno detinjstvo je doživelo veliki udarac – saznala je da su ljudi koje je smatrala svojim roditeljima, zapravo samo njen udomitelj i tetka. Majka Tatjana, učiteljica, umrla je u psihijatrijskoj bolnici, a njen otac je nestao tokom Prvog svetskog rata. Lidija je ostala bez roditelja i veoma brzo se našla u životnoj situaciji koja joj je bila potpuno strana. Osećala je usamljenost i gubitak, a novorođena situacija ju je primorala da odraste pre vremena.

Bez ljubavi roditelja, Lidija je odrasla u veoma strogim uslovima. Tetka Marusja i njen muž, čika Petja, nisu bili ljubazni ni prema njoj, te je detinjstvo bilo obeleženo kaznama i brutalnim disciplinama. Lidija je brzo naučila da brine o sebi, a njen talent za preživljavanje pomogao joj je da uprkos svemu ostane snažna i sposobna.

• Lidija je bila izuzetno lepa i privlačna, pa nije iznenađenje da su je muškarci obožavali. No, iza njene spoljašnje lepote stajala je velika unutrašnja potreba za ljubavlju i pažnjom. Zaljubljivala se u mladosti, tražeći utočište u pažnji koju su joj pružali momci i muškarci. U 17. godini udala se za novinara Sergeja Dobrušina, kojeg je upoznala dok je bila na skijanju. Brak je došao brzo, a Lidija je ubrzo upisala Moskovski avijacijski institut. Iako je ljubavni život počeo povoljan, ona je bila ambiciozna i sanjala je o glumačkoj karijeri, koja će uskoro postati njen životni poziv.

Njena uloga u filmu „Moja ljubav“ 1940. godine bila je prelomna tačka u njenoj karijeri. Iako je ranije sanjala o glumi, bila je deo Kamernog pozorišta, ali se nije željela ograničiti na pozorišne scene. Bez mnogo očekivanja, otišla je na audiciju za film i izašla kao pobednica među 18 drugih kandidatkinja. Uloga Šuročke je brzo proslavila njen talenat i privukla veliku pažnju publike. No, uspeh nije bio samo profesionalni – Lidija je postala centar pažnje mnogih muškaraca, a jedan od njih, Isak Dunajevski, kompozitor, zaljubio se u nju.

Međutim, odnos sa Dunajevskim bio je komplikovan, jer je Lidija već bila u braku sa Sergejom. Zbog toga je bila rastrzana između ljubavi prema Dunajevskom, koji je bio duboko posvećen njoj, i svog muža. U tom periodu, Lidija je u sebi nosila bolnu dilemu ljubavi i lojalnosti. Iako je Dunajevski predložio brak, ona ga je odbila, duboko verujući da je njen brak sa Sergejom i dalje važniji. No, kako su dani prolazili, Lidija je postajala sve više svesna da je sve više usmerena ka tragičnom ishodu rata koji je stajao pred njom.

• Tragedija je pogodila njen život kada je njen muž, Sergej, otišao na front i na kraju poginuo 1942. godine. Lidija je bila uništena gubitkom, ali nije imala vremena da se oporavi, jer se njeno profesionalno životno putovanje nastavljalo. Bez obzira na to, nijedna od tih tragedija nije potpuno ugušila njenu unutrašnju potrebu za ljubavlju i pripadnošću.

Iako je njena karijera nastavila da napreduje, Lidija nije prestajala da traži ljubav u svim oblastima svog života. Ubrzo nakon rata, zaljubila se u reditelja Mihaila Kalatozova, a kasnije i u hirurga Leva Rudnika. Njen poslednji ljubavni odnos bio je sa Konstantinom Voinovim, koji je takođe igrao značajnu ulogu u njenom životu. Ipak, najveći gubitak ostao je onaj sa Sergejom i nemogućnost da je njeno srce u potpunosti pripadalo jednom čoveku.

Za Lidiju, najveća žalost ostala je porodična praznina, koja je pratila kroz sve godine njene karijere. Bez obzira na uspehe, priznanja i ljubavne veze, najdublje želje su joj bile povezane sa porodicom. Na kraju života, Lidija je priznala da je sanjala o velikom stolu punom porodice, deci i smehu, što je nešto što nikada nije uspela da postigne.

Njena poslednja misao bila je o tome da je starost napokon stigla, jer je jednog dana na banketu primetila da više nijedan muškarac nije seo pored nje. U tom trenutku, sve što je imala bila je sećanja na ljubavi koje su obeležile njen život, ali nikada nisu bile dovoljne da joj daju mir u duši