U današnjem članku pišemo na temu emocionalne kontrole u vezi i kako se ta kontrola može pretvoriti u stanje u kojem osoba zaboravi ko je zapravo. Jelena je osoba koja je, zbog straha i verovanja u ljubav, izgubila sebe u jednoj takvoj vezi, a sada je pronašla snagu da se oslobodi.
Jelena je došla kući nakon napornog dana na poslu, uvek pod stresom zbog toga što je bilo samo petnaest minuta zakašnjenja. Draženov pogled, pun optužbi, dočekao ju je kao hladan udarac. U tom trenutku nije bilo mesta za izgovore – njen izlazak iz kuće, bilo to zbog gužve u prevozu ili zadržavanja kod šefice, nije bio važan.
Srce joj je brže kucalo jer je znala šta je sledeće: kontrola. On je želeo da proveri sve – od njenog vremena do toga koliko je trošila. Da, njen trud na poslu je bio vredan platne koverte, ali on je bio taj koji je imao moć, jer je ona tu platu predavala njemu.
Iako se na početku svega Jelena trudila da veruje kako je normalno da zajedno štede za budućnost, deca koja nikada nisu došla i stan koji je ostao isti, postepeno su počeli da je podsećaju da je nešto pogrešno. Njeno mesto bilo je u kuhinji, gde je pravila večeru za njega dok je on kontrolisao svaki novčić. Nije bilo prostora za njene želje. Bila je osoba koja je živela u senci Draženove kontrole, nesvesna kad je poslednji put obavila nešto za sebe, bez straha od njegove reakcije. Oduvek je ljubav, po njegovim rečima, značila potpunu predanost – ali to nije bio ljubavni odnos, već odnos u kojem je ona postala roba.
- Dražen nikada nije podigao ruku na Jelenu, ali njegove reči bile su dovoljno teške da je osećala kao da je pod stalnim fizičkim pritiskom. Svaka odluka bila je pod lupom, a sitni momenti otpora, poput toga da je sakrila novac za knjigu, završavali su u viku i prijetnjama. Samopouzdanje koje je Jelena imala pre nego što je ušla u vezu s Draženom, polako je nestajalo, a ona je postajala senka same sebe.
U tom trenutku, Jelenina sestra Milica, koja je imala dvoje dece i muža koji joj je pružao slobodu, postala je jedina osoba kojoj je Jelena mogla verovati. Kada je posetila Milicu, za prvi put nakon dugo vremena, osećala je olakšanje. Milica je bila žena koja nije bila pod Draženovom kontrolom, i Jelena je doživela unutrašnji trenutak prosvetljenja. Po povratku u Beograd, iako još uvek pod njegovim okovima, Jelena je počela da menja svoj način razmišljanja. Počela je da sakriva male sume novca, verujući da svaka kovanica predstavlja kap slobode.
Kada je posao u Novom Sadu postao mogućnost, Jelena je u tom trenutku prepoznala svoju priliku. Iako je Dražen bio hladan i distanciran, Jelena je donela odlučujući korak. Bez objašnjenja, uzela je svoje stvari i napustila brak, ostavljajući pismo koje je bilo oproštaj, ali i početak nečeg novog. Iako je bila zastrašena, Jelena je odlučila da krene ka nepoznatom, nadajući se da će pronaći svoju slobodu.
U Novom Sadu je počela iznova. Stanovala je kod starije gospođe koja joj je pružila ljubav, a radila je na novom poslu u kojem je mogla da bude ona, bez straha i objašnjenja. No, Dražen nije ostao ravnodušan – poslao je pismo u kojem je optuživao Jelenu za izdaju. Ipak, Jelena nije osećala krivicu. Setila se svojih snova, snova koje je morala žrtvovati zbog straha i laži, i sada je hodala ulicama Novog Sada, nesigurna, ali ponosna na sebe.
Danas se Jelena pita: Koliko još žena živi pod kontrolom, pod strahom? Da li je ljubav opravdanje za gubitak slobode? Njen odgovor je jasan – ljubav nije obavezivanje, već podrška. Svi zaslužuju da budu slobodni, da žive svoj život, a ne samo da ga preživljavaju
