U današnjem članku pisat ćemo o troje djece koja su se našla sama napuštena na jednoj željezničkoj stanici.Godine 1984. troje male dece našlo se u potpuno neobičnoj i zastrašujućoj situaciji. Elvira, tada dvogodišnja devojčica, i njena starija braća, Ramon od četiri i Rikard od pet godina, ostavljeni su sami na železničkoj stanici u Barseloni.
Čovek po imenu Denis, francuski prijatelj njihovog oca, rekao im je da će otići da kupi slatkiše i da ga sačekaju. Međutim, on se nikada nije vratio.Deca su bila obučena u skupu, dizajnersku odeću, što je dodatno zbunjivalo ljude koji su ih pronašli. Nisu znala da navedu imena svojih roditelja niti gde tačno žive. Sve čega su mogla da se sete bilo je da su nedavno boravila u Parizu. Njihov govor i ponašanje pokazivali su da su dolazili iz porodice koja im je obezbeđivala mnogo toga materijalnog, ali to nije pomagalo da se utvrdi njihov identitet.
- Kada ih je preuzela socijalna služba, brzo su našli utočište kod porodice u Barseloni koja ih je usvojila i pružila im ljubav i stabilan dom. Iako su odrastali u zdravom okruženju, u njima je rasla praznina zbog nedovoljno jasnih sećanja na biološku porodicu. Tokom godina ta potreba da saznaju istinu postajala je sve jača, posebno kod Elvire.
Njena sećanja iz ranog detinjstva bila su fragmentarna, ali upečatljiva. Pamtila je luksuzne automobile, iznenadna i neplanirana putovanja, boravke u Parizu, kao i strogu baku koja ih je terala da piju mleko. Uz te slike vezivale su se i mračne senke – prisustvo pištolja u kući, oca koji se povremeno vraćao prebijen, kao i kutije pune nakita. Sve to ukazivalo je na život ispunjen kontrastima – s jedne strane bogatstvo i raskoš, a s druge stalna nesigurnost i opasnost.
Iako su godine prolazile, njihova pitanja nisu imala odgovore. Tek decenijama kasnije, kada su se pojavile nove tehnologije, odlučili su da se podvrgnu DNK testiranju. Rezultati, zajedno sa trudom volontera i ljudi iz organizacija koje pomažu u pronalaženju izgubljenih identiteta, doveli su ih do istine. Konačno su saznali imena svojih roditelja: Ramon Martos Sančez i Rosario Kuetos Kruz, Španci sa kriminalnim dosijeima.
Njihovi biološki roditelji bili su poznati policiji po provalama i falsifikovanju dokumenata. Prema evidencijama, pobegli su iz Španije još 1978. godine, nakon oružanog sukoba sa policijom. Poslednji put su viđeni u Parizu 1983, godinu dana pre nego što su deca ostavljena u Barseloni. Od tada – potpuni nestanak.
- Za Elviru, Ramona i Rikarda, ova otkrića bila su istovremeno olakšanje i nova rana. S jedne strane, napokon su imali konkretna imena i priču koja objašnjava njihovo misteriozno poreklo. S druge strane, otkrili su da su njihovi roditelji bili umešani u kriminal, što je bacalo novu svetlost na sećanja iz detinjstva – oružje, nasilje i stalni strah nisu bile puke slučajnosti.
Danas, iako imaju svoje živote i porodice koje su ih odgajile s ljubavlju, troje braće i sestra i dalje osećaju da im fali deo slagalice. Postavlja se veliko pitanje: zašto su ostavljeni? Da li su njihovi roditelji mislili da će im tako spasiti život, ili su jednostavno hteli da se oslobode tereta dece? I najvažnije – gde su sada Ramon i Rosario? Da li su još uvek živi ili su nestali u mreži opasnih poslova kojima su se bavili?
U njihovim srcima i dalje postoji nada da će pronaći odgovore. Nastavljaju potragu, oslanjajući se na pomoć istraživača, dobrovoljaca i novih metoda poput međunarodnih baza podataka. Njihova priča nije samo lična potraga za identitetom, već i simbol koliko je snažna ljudska potreba da se razume sopstveno poreklo, ma koliko ono bilo komplikovano ili bolno.
Uspomene koje nose – vožnje kroz Evropu, snežna Švajcarska, Belgija, raskoš Pariza – uvek će ostati deo njih. Ali iza tih slika krije se i realnost roditelja u bekstvu, života pod lažnim identitetima i sveta u kome su deca na kraju ostala sama na železničkoj stanici.
Elvira, Ramon i Rikard odrasli su u dobrim ljudima, zahvaljujući porodici koja ih je prihvatila. Ali njihova priča ostaje nedovršena dok ne pronađu pravu istinu o onima koji su im dali život, a potom nestali u tami
